Бранич

ПРИКАЗИ

439

код свију врста спорова и чињеница везана само за та начела; већ би често могли бити исто тако целисходни, па још и целисходнији, њима супротни принципи: тзв. формалне истине и теорија принудних законских доказа. Нарочито кад се ствар тиче обичнијих дуговинских односа и спорова који отуда потичу. Напослетку у петсм делу говори се о начелима завршетка поступка, а специјално: о установи правних лекова и њиховом оправдању и подели, о значају процесних стадиума, о извршности и правоснажности судских одлука, као и о другим процесним установама, које су са овима у тешњој вези. — Уопште, у овој садржином богатој и корисној књизи изложене су и критички расмотрене, са мање или више детаљном стручном анализом, најважније установе и најосновнији теоријски појмови, који стварно доминирају нашим процесним правом односно нашим грађанским парничним поступком. Упоредно су изложене и главније установе и одредбе Закона о извршењу и обезбеђењу и Ванпарничног поступка, али без њихове дубље анализе, пошто ће та материја, према напоменама аутора, бити предмет посебних расправа. Треба поменути и озбиљан преглед стручне литературе наше и стране. По речима њенога аутора, ова књига треба да пружи један социолошки и правно-филозофски преглед основе савременог приватног процесног права, без упуштања у техничка питања чисте процедуре. И стварно, она је по својој садржини, — без обзира на оно што смо горе укратко изложили, — више једна т;емељна студија из области опште теорије права или правне филозофије, затим, правне и социално-правне политике и социологије, него једно дело из области грађанског судског поступка у уобичајеном смислу и значењу овог израза. Истина је, она пружа много целисходних директнва и за решење великога броја питања техничке природе, али и то на један више апстрактан и догматски начин. Дакле нас у поступку обично више интересују одговори на питања: куда, тј. којим путем и како, а не зашто и ради чега, — јер ово све треба да је потанко објашњено и одређено материјалним правом. Зато је ово дело, по начину обраде материје грађанског парничног поступка, стварно код нас, у нашој правној литератури, једна нова и интересантна појава. По речима наших професора г.г. Перића и Аранђеловића, које су његова најбоља препорука: ово је дело плод дубоког размишљања о постављеним проблемима, један доказ способности за систематски научни рад, поред огромног труда, који је заиста „сам по себи похвалан и необичан за једног младог човека..." Рекли бисмо, да г. Бла^ојевић овим значајним радом удара темеље а даје идејни оквир своје будуће делатности на пољу изучавања материје приватног процесног права. А то је поље једна пространа и непоорана њива, на чијем се обрађивању тек има да нижу напори и подухвати. И са стране правне теорије и од стране судске праксе, којој треба дати сигурне и тачне директиве у њеноме ориентисању. — Томе пак циљу првенствено треба да послужи и ова корисна књига. Др. Адам П. Лазаревић. Д-р Борислав Т. Благојевић: Начела процесног приватног п р а в а — Београд 1936 год. стр. 428. Г. Д-р Б. Благојевић спада међу млађе правнике, али се је својим радом на пољу цивилног права веома брзо истакао, како својим правним чланцима, тако и разним монографијама из домена правних наука, специјално из домена грађанског права. Ово последње дело г. Благојевића заслужује нарочиту пажњу, јер је дело специјалне врсте. То није систем грађанског судског поступка, већ је то ако би се могло тако рећи, основа на којој почива грађански паонични и ванпарнични поступак. Ми имамо веома добрих уџбеника из ове гране права, а сем тога и коментара грађанског парничног поступка, али рад у форми како је се појавио преко поменуте књиге г. Благојевића до сада се није појавио у нашој пивилно-правној литератури, те је са те стране овај рад г. Благојевића добро дошао не само за науку процесног права, него и за све теоретичаре и практичаре процесног-цивилног права. Г. Благојевић у горе поменутој књизи на првом месту у Уводу даје појмове како процесног права, тако излаже и значај овога права и одређује му систем. Он нам говори о разним методама по којима треба да се обрађује ова грана правних наука, затим говори о разним школама, које постоје у цивилном праву уопште, где нам анализира гледишта тих школа. У глави I писац говори о поступку у светлости свога времена, где излаже идеју о поступку као социјалној појави. Тако он у овој глави излаже исто-