Бранич

САОПШТЕЊЕ

483

§ 82 § 93 постаје § 82, с тим, да се цео измени, тако да би измењен гласио: „Ове Пословнике може мењати или допуњавати скуиштина на којој буде ирисутна бар једна петина ушсаних чланова ирема бројном стању на дан скуиштине и то аисолутном већином ирисутних чланова„. * # * За Одбор Коморе Секретар, Претседник, Драгомир И. Ивковић Владимир Св. Симић

САОПШТБЊА У вези извештаја Коморе о раду у овој годинии, објављујемо следећа документа: Заштиша адвокатских иншереса у Уредби о зашшиши земљорадника. Минисшарство Правде, — Београд. Господине Министре! Најновија Уредба о заштити земљорадника реципирзла је у другоме ставу члана 12 пропис трећега става члана 9. Уредбе о з. з. од 3-УШ-1934, али с овим додатком: „а у случајевима, у којима није обавезно заступање адвокатом вјеровнику не припада право накнаде адвокатске награде*. С тим новим ставом тешко су угрожени интереси не само вјеровника, него и претежне већине адвоката, нарочито оних у сједиштима среских судова. Док су одвјетници већ са реципираним ставом доста прикраћени, али се томе нијесу опирали, сматрајући својом патриотском и социјалном дужношћу да и они нешто допринесу за повољно ријешење проблема земљорадничких дугова, дотле су са цитираним додатком управо уништени, и то сувишно и скрајње неправедно уништени. Већина тражбина земљорадника, напосе након Уредбом предвиђеног отписа, расправит ће се пред Среским судовима, гдје није обавезно заступање адвокатом. Нарав парнице и занимање вјеровника, који су већином новчани заводи, тражит ће да се они у тнм парницама послуже адвокатом. Али према цитираноме пропису морали би они сами накнадити трошак одвјетнику, а то би значило за њих нове жртве и губитак, који би их евентуално могао одвратити и од самог поступка. Посљедица тога била би да би и вјеровник изгубио своју тражбину и адвокат своју зараду. Ако би се ипак вјеровник одлучио да заметне по адвокату судски поступак, адвокат би морао тако снизити свој трошак да ни из далека неби био еквиваленат његова рада. Опет би, дакле, адвокат губио. Разумљиво је, ако се од свакога сталежа, па и од адвокатскога, захтјевају неке жртве у корист земљорадника, али и те жртве морају имати извјесну меру и границе. Неразумљиво је и неправично ако те жртве заузму толики опсег те уништују већи дио сталежа. Адвокати нијесу капиталисти; они су радници баш као и земљорадници. Њихов трошак није никакав привилегиј ни посебна награда, него заслужена плаћа за поштен и потребан рад. Зашто, дакле, кад полазимо са социјалног становишта, ускраћивати томе сталежу плаћу за његов рад? Рећи ће се, да вјеровник има да накнади онај трошак, али горе наведени аргуменат доказује да вјеровник неће бити у стању то учинити или пак само у ограниченој мери. Нова Уредба усвојила /е принцип индивидуалне заштите. Томе принципу противи се цитирани пропис. Јер они, против којих морат ће се повести пар-