Бранич

484

„Б Р А Н И Ч"

ница или извршење, бит ће скоро искључиво само обијесни земљорадници, онв који нијесу хтјели удовољити својим дужностима. Уредба пружа земљорадницима довољну заштиту, а пред суд доћи ће у (лавноме они, који ни након те заштите нијесу удовољили својим дужностима. Постоје двије могућности: или је Уредба довољно заштитила земљорадника, или није. Ако је оно прво, онда нема разлога да земљорадник долази пред суд, ако ипак дође пред суд, онда се то догодило његовом кривњом, па у том случају није завриједио још даљњу заштиту да буде поштеђен од одвјетничких трошкова, нити је вјеровник завриједио да буде кажњен нескривљеним ношењем одвјетничкога трошка. Ако пак Уредба није довољно заштитила земљорадника, онда ју треба попунити. Свакако, цитираним прописом повријеђен је принцип индивидуалне заштите, принцип да се земљорадника штити дотле, докле је потребно и то заслужује. Приговорени пропис шкоди и правосуђу као и сврси Уредбе. Он управо дражи земљорадника да не изврши Уредбу. Јер зашто да ју изврши, зашто да намирује вјеровника кад може испуњење тих обвеза одгодити улажењем у судске парнице, парнице које га не стоје ни паре. Молимо зато да се горњи скрајње неправедни пропис исправи било новом Уредбом било пак Правилником. Начин, како ће се то учинити, могао би се наћи конзултовањем свију Адвокатских Комора, које сигурно жале да уопће нијесу конзултоване прије Уредбе. Што се нас тиче, ми би предложили да се исправак проведе у Правилнику с овим прописом: „У случајевима, када по чл. 12 Уредбе не припада вјеровнику право накнаде адвокатске награде, припада то право изравно самоме адвокчту према дужнику. Зато ће суд у осуди наложити дужеику плаћање адвокатске награде изравно самоме адвокату". Или пак овако: „Под адвокатском наградом у члану 12 Уредбе, не разумијевају се режијски трошкови адвоката и његови те вјеровника ефективни издаци, а напосе они издаци и трошак, који би вјеровник имао да је мјесто адвоката он морао лично приступити на суд, или радити пред судом. Накнаду таквих трошкова и издатака наложити ће суд дужнику". Господине Министре! Ви сте највећи дио свога живота провели у адвокатском звању, па су Вам познате његове невоље, које јавност, заслијепљена предрасудама, неће да види. Зато имамо право тражити од Вас да те невоље уважите, и да их не повећате остављајући приговорени пропис Уредбе неисправљеним. На томе оснивамо нашу наду да ћете учинити све могуће за уважење ове наше молбе. • Адвокатска Комора у Загребу. Тајник: Претсједник: Д-р Видман в. р. Д-р Политео в. р, Адвокатска Комора Бр. 1974 — 21 октобра 1935 год. у Београду. Госаодину Министру Правде. Поводом најновије Уредбе о заштити земљорадника. Адвокатска Комора у Загребу поднела Вам је претставку под Бр. 270б од 8 октобра 1935 године, у којој је указала на чињеницу, да је нова Уредба у другом ставу члана 12 примила пропис трећег става чл. 9 Уредбе од 3-УШ-1931 године, но са додатком који гласи: „А у случајевима, у којима није обавезно застуиање адвокатом, веровнику не приаада право накнаде адвокашске награде". Загребачка Комора износи, како ће од ове измене имати штете не само веровници него и велики број адвоката, нарочито оних који раде у седиштима Среских судова, па, аргументишући своје гледиште на потпуно убедљив начин,. чини предлог, да се поменути неправедни пропис Уредбе измени, односно исправи. Ова Комора у потпуности дели мишљење Загребачке Коморе и усваја њену аргументацију, па и са своје стране моли Господина Министра, да цитирану Уредбу изволи исправити у смислу предлога Загребачке Коморе, која је у ово№ случају верни тумач расположења свих Адвокатских Комора у земљи.

Секретар, Љубиша Димитријевић.

Заменик претседника г Мил. П, Драговић.