Бранич

450

„Б Р А Н И Ч"

ИЗВВШТАЈ Одбора Адвокатске Коморе у Београду за VIII редовну годишњу скупштину на дан 25. октобра 193®. шдиие. Овај извештај обухвата рад Адвокатске Коморе од 1. октобра 1935. год. до конца септембра ове године. I. Део. Избештај о раду Коморе. Тарифа адвокатских трошкова. Као што је познато Комора је заједно са свима осталим Коморама и Савезом Комора неколико година водила гкцију за доношење тарифе адвокатских трошкова. Из ранијих годишњих извештаја може се видети кроз какве је све перипетије пролазило ово за адвокате важно питање. Најзад, 2. фебруара 1936. год. Министар правде прописао је Правилник о висини награда за адвокатске послове. Овај Правилник добио је обавезну снагу 1. марта 1936. год. за целу државу. Штампан је у Службеним Новинама Бр. 35 од 14. фебруара 1936. године. Неке Коморе, па и наша, штампале су Правилник са Тарифом посебно. Тарифа је минимална и односи се само на грађанске ствари. За кривичне ствари није још донета тарифа за адвокатске награде, пошто је Министар правде сматрао да му пропис § 322. крив. поступка не даје овлашћење, да прописује специјалку тарифу и за кривичне ствари. Министар правде обећао је да ће од законодавног тела такво овлашћење тражити, али до данас то овлашћење није дато. Комори до данас није стигла ниједна жалба због неправилне примене Правилника и Тарифе, из чега би се могло закључити, да се судови држе Правилника и Тарифе као обавезних. Пореско аитање. Комора је преко својих чланова у пореским и рекламационим одборима радила, да се опорезивање адвоката изврши што је могуће правичније с обзиром на веома тешке прилике за рад и зараду. Може се рећи, да су у овом послу у највећем броју случајева постигнути задовољавајући резултати. Има случајева да је пореско оптерећење појединих адвоката у односу на зараду остало велико, али то је у главном долазило отуда, што ови или нису у опште подносили пореске пријаве или на рочишта за расправу пореза нису долазили. Борба аротив иискарача. И у протеклој, као и у свим ранијим годинама Комора је редовно оптуживала лица, која су се бавила адвокатским пословима а на то нису била овлашћена. У овом питању, и ако болном