Бранич

504

,Б Р А Н И Ч"

за родољубе и државу, добија сасвим другу боју кад се претиостави да држава можда ове повластице даје првима баш да би их заинтересовала у одбрани постојећег поретка, и кад се има на уму да они, ако су ослобођени непосредних, плаћају у толико теже посредне порезе. Свима тим мерама уосталом демократија не штити само гласаче, него пре свега живот, физичко и морално здравље и социални минимум сваке јединке. Политичко чедо индивидуалистичке филозофије, демократија има култ за личну егзистенцију као такву; она не признаје никакав, најмање економски цензус, у њој и сиромаштво ствара права. Дело предака и сувише је грандиозно да би потомци на његово место могли што боље да поставе и од њих наслеђени апарат и сувише је фини да би демократски простаци умели њиме да се служе. У својој претерано ревносној одбрани Сос1е ст1-а и великих традиционалних правних принципа, Рипер ће нам се зато појављивати каткад не само као конзервативан, него чак и као реакционаран писац. 1 То ће по правилу бити увек случај кад кроз редове почне да пробија његово католичко настројење. Католички писци су, по њему, једини правници који су стално били убеђени у свој идеал природног права. Као да та околност иде у прилог научности католичке доктрине. То је врлина због које се може добити орден од Ватикана, али не и препорука за Академију наука, Дигијеву доктрину о објективном праву и праву-функцији он ће одлучно побијати, а у толико пре схватања његових нелатинских следбеника, као и социјалистичку оријентацију лионске школе. За католицизам 1^е Риг-а неће наћи ниједне критике, док ће за друге доктрине, много научније фондиране, Гурвићеву нпр, или много оригиналније и духовитије, као што је она Еш. 1еуу, које су истинске тековине за право, наћи доста тешких и заједљивих речи. Он пребацује демократс;<ом друштву жеђ за материалном угодношћу, отсуство идеализма и слабљење религиозности, а не осећа да су позитивизам и релативизам нове религије маса, жељних да и на овоме свету окусе извесне угодности. Вређа га бруталност с којом се одговорност за ризик преноси с једне жртве на другу, са слабијег на јачег, и у исто време пребацује сиромасима што не приме без роптања искушења којима их излажу непознати пути Провиђења — „добре патње које су у стању да очисте душу"! Доследан индивидуализму на свој начин, Рипер се врло тешко мири са социјализацијом и копнењем индивидуалних овлашћења и онда кад је чињеницама принуђен да их призна. Он ће против експропријације навести нпр. да је појам јавне корисности сувише неодређен. Као да, с једне стране, управо та неодређеност не претставља велику врлину и виталитет тога појма, а с друге као да је појам личне корисности одређенији и да непосредно и тренутно богаћење индивидуе садржи и њен трајан и искључив интерес. Кад закључује да данас слободном уговору све више 1 Проф. Рипер је уосталом стари и иознати противник напредних идеја у праву. В. нпр. критику коју му с пуно разлога упућује Др. Мил. Марковић у својој докторској тезн: 1^а Шеопе <3е 1'аћиз сЈез сЗгоИз еп јгој! сотраге (Суоп-РагЈз 1936 стр. 171—185).