Бранич

530 ' „Б Р А Н И Ч'

јануара 1933 год. молио је осигураник два пута тужено друштво за регулисање (смањење осигуране суме у макар којој форми са обрачуном заосталих задржаних премија и будуће одобравање зајмова) и то на дан 26 јуна 1933 и 1 јула 1933 на који би се начин поправило ово закашњење. На оба ова писма осигураник пред истек стављеног рока плаћања на дан 27 и 28 јуна 1933 (12 јула 1933) није добио одговор од туженика. Писма осигуракика од 26 јуна 1933 и туженог од 27 јуна 1933 год. морала су се размимоићи. У сваком случају опомена од 27 јуна 1933 год. не садржи никакав стваран одговор на молбу осигураника од 26 јуна 1933 године. У положају, у коме се је налазио осигураник с обзиром на стварно држање туженог у погледу његове молбе од 26 јуна и 1 јула 1933 год. оставио га је тужени о томе у неизвесности, да ли и под којима претпоставкама ће му удовољити његовој молби. Тек по истеку стављеног рока плаћања 15 јула 1933 одговорила је тужена на оба писма од 26 јуна и 1 јула 1933 г. и то тако, да је могуће смањење осигуране суме, али се тиме не може потпуно платити зајам, и да се не може помоћи будућим зајмовима, али је тужено друштво спремно да би осигуранику омогућило одржање осигурања, да изврши одлагање рокова плаћања заосталих износа према приложеним условима у појединостима. Истовремено послало му је тужено друштво у намери, да ће примити понуду о одлагању плаћања, један штампан формулар ради потписа, па да га потом врати. Ово писмо је одаслато тек 17 јула 1933 из Берлина и 20 јула приспело код примаоца. 24 јула овај је умро и не одговоривши на писмо туженог од 15 јула 1933 год. У своме писму од 15 јула 1933 год. тужена није додирнула образложени правни положај услед утврђења рока од 27 јуна 1933 год. Она није у опште додирнула достављено формално утврђење рока преко заступништва и оставила је то као непримећено, да је утврђени рок формално истекао и да ако тужени на овај начин стварно прибављено правно дејство хоће да дозволи да постоји, да већ у времену отправљања писма од 15 јула 1933 год. са правне тачке гледишта није постајало право на заштиту осигурања у уговорном обиму за осигураника. Много је више била оправдана делатна способност за друштво за негдашњи наступ осигураног случаја. Место овога је тужено друштво, услед дугог неодговарања на писмо осигураника од 26 јуна и 1 јула 1933 створило извесну неизвесност и у своме писму од 15 јула 1933 г. још тако подвучено, као да не би наступио прекид заштите осигурања као последица одуговлачења осигураника и утврђења рока њеног франкфуртског заступништва, Само је друштво пак писало да његова понуда одлагања плаћања треба да омогући осигуранику одржавање осигурања и испоставило се је, као да оно прихвата, да ће осигураник употребити понуду за одлагање рока плаћања и да ће потписати писмено послато у овом циљу. Мора се водити рачуна о томе, да тужена страна у пркос постојећег колебања није нарочито журила са предајом њене понуде осигуранику. Писмо са утвр-