Бранич

О ЗНАЧЕЊУ ВЕРЕ И ПОВЕРЕЊА У ОСИГУРАЊУ ЖИВОТА 531

ђеним роком од 27 јуна 1933 г. није садржавало никакво стварно држање у погледу предлога осигураника од 26 јуна, а услед временског сусрета оба писма од 26 и 27 јуна 1933 г. није могло ни садржавати. Најзад кад се даље помисли, да, уличности осигураника, који је према престави туженог угледан и искусан трговац и дуго је био судија трговачког реда, нису "постојали стварни приговори противу регулисања на начин како је то предложила тужена 15 јула 1933 г. ради омогућавања и даљег постојања осигурања, то се не може ни помислити, да тужена страна приликом отпремања тога писма од 15 јула 1933 г. није хтела, да дозволи да не постоји прибављено правно дејство писмом у виду опомене од 27 јуна 1933 г. Као што у ствари и јесте, у сваком случају не може се другојаче ни разумети њено држање у писму од 15 јула 1933 и објективно излагање водећи рачуна о вери и поверењу са обзиром на обичај у саобраћају, већ се тако разуме да се више хоће сачекати појављене последице из одлагања плаћања и утврђења рока, ради од стране ње саме другог предложеног регулисања, које је сматрала као сигурно, у моменту још не повучено, да се је остварило понуђено одлагање плаћања. Признато је право да принципи вере и поверења у извесној мери с обзиром на обичај у саобраћају — пословању господаре одношајима осигурања. То захтева, да странке не само са безусловном отвореношћу и искреношћу при закључењу и развијању осигурања приступају један другоме, већ да њихове изјаве о садржини уговора и о развоју обостраних правних одношаја што је могуће већом јасношћу и опредељеношћу буду учињене. Вера и поверење траже с обзиром на обичај у саобраћају, да осигур. друштво, у колико не дозвољава, да се његова права угрожавају, води рачуна о важности противника из уговора и да своја изјашњења тако и даје. Водећи рачуна о овим принципима тужена би морала под датим околностима изрично на то упозорити корисника, ако је она хтела да буде сигурна, да по истеку стављеног рока плаћања од стране њеног франкфуртског заступништва важи и даље дејство овога у пркос и поред учињене понуде за решење. Пошто је пропустила ово упутство, по принципу вере и поверења с обзиром на обичај у саобраћају — пословању — није потребно никакво објашњење. Она је хтела на овај начин да одложи дејство истека рока на време, најмање дотле док се осигураник не би одлучио о предлогу одлагања плаћања. Овај предлог није безуслован, већ зависи од далекосежних услова. Отуда он одговара принципу вере и поверења и вољи странака које се отуда назире, да се осигуранику мора дати одмерен рок за размишљање, у коме би се року он имао одлучити о понуди одлагања рока плаћања. То што тужена у своме писму са понудом није назначила рок за изјашњење, може се схватити, да је она пристала на рок од неколико дана. Према томе отуда несумњиво изилази, да је у понедељак, 24 јула 1933 г. кад је умро осигураник и тиме наступио осигурани случај одложен у сваком