Бранич

532

„Б Р А Н И Ч*

случају према вољи странака наступело, али тада прекинуто правно дејство одлагања плаћања и утврђења рока плаћања г Може остати неразјашњено, да ли је под даним околностима ради ступања на снагу последица одлагања било потребно особито изјашњење туженога. Истакнута околност од стране призивног судије ништа не мења у овоме расуђивању, да у опомени заступништва туженога од 27 јуна 1933 г. стоје следеће реченице: „Ако Вам плаћање доприноса из буди каквих разлога ствара тешкоће или ако желите иначе макар какав савет у погледу продужења Вашег осигурања то Вам стоји на расположењу заступник или подружница преко којих сте осигурање закључили, да Вам покажу пут, који ће Вам омогућити одржање осигурања. Допустите, да Вас изрично упозоримо, да наше саветовање и рад који поводом овога долази не отклањају правно дејство ове наше опомене прописане законом". Јер у времену, кад је ово писмо написано нису постојале околности које оправдавају излагање према вери и поверању с обзиром на обичај у саобраћају да тужена при одашиљању свога писма од 15 јула 1933 г. није хтела одржати барем један рок за размишљање збогнасталих последица одлагања истеклог рока. Ове околности су у суштини тек после тога настале. На ово се односило упутство тужене у поменутим реченицама на неотклањања правног дејства њене опомене односно самог њеног „саветовања и рада који потом долази". Али је овде стварно у питању једна друга ситуација. Тужени је учинио предлог за решење осигуранику који је већ пред пријем опомене од 27 јуна 1933 г. са њим стугшо у везу ради овога циља. Од. овога она прима да предлог одмах одобри осигураник и последице одлагања одмах ће се стварно и коначно отстранити. Отуда је тужена и сама написала писмо од 15 јула 1933 г. да је утврђење рока од 27 јула 1933 год. предато осигуранику од стране једног уреда за спољну службу туженога друштва и то у време кад се није дало видети ; да је осигураник тежио једноме регулисању које има да отстрани одлагање плаћања а такво што и није било могуће према сопственом схватању туженога. Према свему има да се уважи ревизија тужиоца.

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ЗАПИСНИК VIII Редовне годишње Скупштине Адвокатске Коморе у Београду, одржане на дан 25. сктобра 1936. гсд. у велккој сали Правног факултета у Београду. Претседник Коморе г. Влад. Симић отзара скупштину у 9.20 часова, Пре преласка на дневни ред претседник одаје пошту умрлим чланЈвима Коморе у прошлој години и то: Добривоју Јовановићу, Рафаилу Финцу из Београда, Кости Томићу из Рашке, Петру Добошаревићу из Петровца, Милану Стојадиновићу из Пожаревца, Александру Симићу, Михаилу Миликићу, Петру Гребенцу, из Београда, Чедомиру Човићу из Крушевца и Др. Љубомиру Живковићу из Крагујевца. — Скупштина им одаје пошту устајањем и узвиком: