Бранич

ИЗ АЦВОКАТСКЕ КОМОРЕ

533

„Слава им!", па претседник наставља и каже: Међу умрлим нашим колегама налази се и пок. Добривоје Јовановић који је изгубио живот насилном смрћу, Одбор Коморе је испитивао овај случај. Све што је у томе погледу учињеио објављено је било у Браничу, а закључак до кога смо дошли био је објављен и у дневној штампи. После тога нико није реагирао, што доказује да је наше испитивање било и објективно и тачно. И баш зато што је пок. Добривоје Јовановић изгубио свој живот као жртва једне заблуде, што није скривио своју смрт и што није узроковао несретну личну ситуацију онога који је убио и њега и себе, наша жалост за његову прерану смрт је и већа и дубља. Али чињеница, да је његова морална личносш и поред његовог трагичног краја остала нетакнута претставља за нас најлепшу утеху. Пре него што пређемо на дневни ред дозволите ми да учиним још неке констатације. На дан 3. IX. т.г. протекло је време одређено чл. 119 земаљског Устава, по коме је за пет година била суспендовава важност одредбе чл. 101, који говори о сталности судија. Тако је настало једно ново стање ствари у погледу органа судске власти у држави. Њима је гарантована сталност и непокретност у служби као предуслов уставног принципа: да су судови у изрицању правде независни. Као активни сарадници у вршењу правосуђа ми овај догађаЈ поздрављамо са задовољством. Интерес службе коју ми у систему правнога поретка вршимо несумњиво је: да независни судови и независне судије суде по законима и да никаква воља не може да буде изкад воље закона. Зато у тим уставним гарантијама лежи остварење основних захтева за правилно вршење правосуђа, што претставља највиши општи и јавни интерес. Враћање ових уставних гаранција значи у суштини успостављање традиционалних схватања о суду, судијама и правосуђу. Такве гарантије претстављају морално охрабрење за судијски ред да у вршењу свога тешкога позива постигну онај степен, који оправдава народно веровање да „правда држи земљу и градове". Надати се да питање гарантије судијске сталности и независнссти, уз нужно обезбеђење њих и њихових породица, неће остати само уставни принципи, него да ће и законом бити спроведени и оживотворени, јер судијска сталност и независност није ствар која се уређује указима, већ је то институција која се регулише законом. Уосталом, према обавештењима, пројекат новог закона о судијама налази се у завршној фази. па ће тако ово питање бити дефинитивно регулисано. У овој години почето је и завршено зидање палате Пензионог фонда наше Адвокатске коморе у Дечанској улици. Тако је Пензиони фонд створио ДОМ адвоката у Београду, који видно указује на солидност ове наше корисне институције и потврђује напоре оних наших колега, којима је поверено старање о имовини фонда. Питање осигурања адвоката и адвокатских породица, нарочито у времену у коме жквимо, јесте питање од изванредне важности. Искуство које у томе погледу имамо и случајеви несретне ситуације породица наших умрлих колега који нису приступили своме осигурању, указује нам на потребу да се делатност нашег Пензионог фонда прошири уз сарадњу свих адвоката, или бар много већег броја него је то данас случај. И не само то. Проблем осигурања код чланова једне слободне професије, пошто није и не може да буде — или тачније веома је тешко да буде — заснован на принудном принципу, илуструје степен осећања солидарносши таквих чланова. Желети је с тога, у свестраном интересу нашега реда, да се прошири чланство нашег Пензионог фонда. Адвокатска Комора у Загребу доставила нам је оригиналан текст резолуције донете на Скупштини њихове Коморе одржане 18. X. т.г., која је донета поводом и у вези успоставе судијске сталности и непокретности. Та резолуција гласи: „Скупштина Адвокатске Коморе у Загребу од 18. X. 1936.' поздравља пре свега установу судијске сталпости и некретности као јемства судијске независности, у чврстој нади да ће ова независност повољно утицати не само на законитост и правни квалитет судијских решења, него и на васпитање судијског подмлатка и на правно осећање свих грађана. Адвокати уједно изражавају жељу да се уважавање судијске функције покаже и у побољшању материјалног стања судија. Успостављање судијске независности повлачи за собом као логичну конзеквенцију у ревизију оних кривичних и дисциплинских судских пресуда, које су изречене у време кад јемства за независност нису постојала. Будући да редовна правна сретства у претежном броју случајева такву ревизију не омогућавају,