Бранич

534

.БРАНИЧ'

она се може извршити што широм амнесшијом, нарочито према онима, каји су кривично или дисциплински осуђени ради политичког делања. „Као што се судијске пресуде морају оснивати искључиво на закону, тако би и код извршгња аресуда морао доћи у обзир једино закон. Међутим многобројне тужбе, које добијају адвокати од осуђеника из казнених завода и од њихове родбине, доказују да је поступак, нарочито према политичким осуђеницима, у неким казненим заводима противан закону, и, шта више, начелима најелементарније хуманости. Зато адвокати сматрају логичним и потребним да се и за законите пресуде губе своју вредност а и сама судијска независност своју важност, ако противзакоиити поступак у казненим заводима пооштри и тако промени на горе казну пресуде против окривљеника". Мислим да се са схватањима израженим у овој резолуцији и са њеном сгилизацијом можемо у потпуности сагласити и придружити се жељама које су на својој скупштини изразиле наше колеге из Загреба и предлажем скупштини да се са овом резолуцијом солидарише; што скупштина једногласно прихвата и бурно поздравња. У вези дисциплинских осуда које се овде помињу, дужност ми је да истакнем случај нашега колеге г. Продановића, који је од стране Државног суда за заштиту државе, где је вршио своју дужност, дисциплински кажњен удаљењем и забраном вршења своје адвокатске службе пред свима кривичним судовима у земљи за време од шест месеци. Не улазећи у анализу самога догађаја који је изазвао ову дисциплинску осуду и не дискутујући само право на дисциплинско кажњавање адвокага, које је изузетно признато овоме суду по закону о његовом устројству, једна ствар у вези са оваким случајем се ипак мора истаћи. По систему дисциплинског судовања у погледу одговорности адвоката, који је установљен законом о адвокатима, усвојено је начело вишестепеног одлучивања. Поред тога право на вршење адвокатуре јесте право које се и стиче и губи у оквиру аутономије адвокатског реда, организоване у институцијама Адвокатске коморе. И када је изузетно од овог законског система признато једном другом форуму право дисциплинског кажњења адвоката онда је такво право признато и могло бити признато само у оквиру система већ установљеног законом. Поред тога изузетак се мора увек најстриктније да тумачи. То значи да и одлуке таквих других форума, када се оне односе на дисциплинску одговорност адвоката, нису и не могу бити иравноснажне, већ и оне подлеже жалби ономе форуму, који је законом установљен као врховни дисциплинско-судски орган за ову врсту кривица. У овоме случају тако није поступљено, већ је жалба нашега колеге г. Продановића одбијеиа и решење проглашено за извршно од стране истог суда који га је и донео. Тиме је повређен закон, а исто тако и аутономија адвокатског реда, такође призната законом. Питање плаћања чланског улога Комори стоји, ја морам то да кажем, очајно. Имам пред собом један списак у који су заведени само они адвокати који дугују више од шесш месеци за члански улог и ту их има 371. Од овога броја са дугом до 1000.— дин., дакле, за време до две године 98, а остатак од 273 дугују за више од две године, па има велики броЈ и оних, који или нису од оснивања Коморе ништа платили, или су платили само нешто мало. Укупно овај број дугује 707.060,— динара. Ове цифре, на жалост, не потребују никакав коменгар, већ свакога овлашћују да одмах доноси закључке. Ја нећу ни у овим закључцима да идем до краја, али ми је дужност да данас пред највишим нашим форумом констатујем да је узалудан нааор свих одбора Коморе, и оних који су били и оних који ће у будућносши доЋи, за осшварење бишних и важних циљева Коморе као инсшишуције, аоред ове иасивне резисшенције једне половине од укуиног броја адвокаша уаисаних у именик наше Адвокашске Коморе. Када се има на уму, да је вршење адвокатуре једно право које је у законима ове земље регулисано на такав начин, да искључује могућност, у највећем броју случајева, да се код судова послује без функције ангажованог адвоката; да је то, другим речима, за странке у правосуђу једна обавезна функција, онда се с правом у доношењу закључака може ићи још и даље. Битно је овде истаћи чињеницу, да једна половина наших чланова хоће да врши и врши право функције јавнога поретка у правосуђу, а не жели или неће да врши једну своју дужност према својој аутономној институцији у чијем законском делокругу стиче сва своја права. Тако стање не може да се продужи. Из ове ситуације мора да се изнађе један излаз.