Бранич

544

,Б Р А Н И Ч"

реске власти могу испитивати код сваког конкретног случаја и пре 1935 године да ли камате потичу из дуговинског односа, али није решила по којим начелима ове то могу чинити. То питање је дакле остало да се расправи у одељењу при решавању конкретних случајева. Одељење пак, остајући у границама одлуке опште седнице, и даље признаје властима да пре 1935 године оспоравају камате кад не постоји дуговински однос, али само кад тај дуговински однос не постоји с правног гледишта. Одељење не дозвољава примену „господарског идентитета" и „господарских начела" пре 1935 године. У једном конкретном случају одељење у разлозима каже: „Према томе, као што из горњих законских прописа произлази, за разрез друштвеног пореза пре 1935 године одлучан је пропис пом, т. 4 чл. 82 у редакаији каква је била на снази до ступања на снагу пом. законске новеле, а из чега даље доследно произлази и то, да за разрез пореза пре 1935 год. није одлучно питање постојања господарског идентитета између сопственог и стално уложеног капитала у било којој форми. Да у овом случају за разрез пореза пре 1935 године није одлучно питање постојања господарског идентитета може се већ извести и из стилизације пом, одредбе § 27 из које се види да се ради о једној новели којом се ранија одредба тач. 4 чл. 82 допуњује нечим још што раније у њој није било прописано, а то се нарочито огледа у изразима: „У тач, 4 чл. 82 Закона о непосредним порезима додаје се нов (други) став, затим по свези и, која је употребљена у редакцији прве реченице као сопствени уложени капитал сматра се и онај капитал... Најзад то се утврђује и из изричитог наређења у последњој реченици да ће се одредба примењивати почев од пореске 1935 године, дакле не и на раније године." „ Због тога, пошто се у овом случају ради о разрезу друштвеног пореза за 1933 годину, то се и питање пореске педложности спорне суме има ценити с обзиром на одоедбе које говоре о утврђивању пореске основице друштвеног пореза, а које су приликом разреза биле на снази." (Види „Пореска служба" бр. 8 за 1936 годину излагање г. Властимира Лучића, секретара Државног савета.) Сматрамо за дужност скренути пажњу на ово правилно становиште Државног савета, које показује не само логичност и правичност, већ и пуну објективност државних судова у пресуђивању шта фискус може а шта не може. Наше мишљење је да се таквим радом најбоље користи држави, без обзира на моментални фискални ефекат, јер немч те новчане вредности са којом се може упоредити углед судске власти и његов утицај на веру и поверење грађлна у саму државу. Уверени смо да ће Државни савет остати доследан своме гледишту. а надамо се да ће управне власги извршавати ове пресуде, без обзира на то што су то и дужне чинити по позитивним законима. Надамо се, зато што верујемо да је и фискалним властима — поред интереса фискуса — стало и до аукторитета врховног суда и саме државе. Можда ће нам се приговорити да је одлука одељења морала бити оваква с обзира на јасан законски пропис. То ће учинити само они који нису имали у прошлости предмета фискалне природе. Они пак који су их имали сложиће се са нама, да треба поздравити и подвући рад управних судова на томе пољу уопште, а специјално код оваквих случајева у последње време. Анте Бојаник адвокат — Београд. Да ли се може саобраћајном службенику узети у иопис више од половине иринадлежности за наилату приватно-иравних потраживања? а) Питање стављања терета на принадлежности саобр, службеника за приватно-правна потраживања регулисано је законом о држ. саобр. особљу и то специјално § 253. Тако § 253 закона о д. с. о. гласи: „Док закон о извршењу и обезбеђењу не ступи на снагу, службеницима државних саобр. установа ,активним' или у пензији, као и њиховим породицама које уживају породичне пензије, може се ставити забрана на једну трећину њихових принадлежности, осим личног и породичног додатка на скупоћу, и то судским путем или по њиховом пристанку. Од ове трећине одбијаће се и порез и улог за пензиони фонд. За издржавање породице може се узабранити и више од трећине принадлежности заједно са