Бранич

СУДСКА ПРАКСА

547

лаже понуду туженога од 10-Х-1933 год. и полису друштва број 12983, коју је тужилачко друштво иставило за туженог 16-Х-1933 год. Тужена сума састоји се из премије за први месец у износу од 103190 динара, додавши томе 11 месеци по 730 динара и динара 8.03'Ј.На рочиштима пуномоћник тужиоца остаје при тужби. Тужени на рочишту од 26 новембра 1934 год. ис1иче приговоре надлежности, пошто је по уговору уговорена надлежност Београдског Трговачког суда а не среског суда, а сем тога истиче месну ненадлежност пошто је његово место пребивања Панчево. По главној ствари истиче, да обавеза према друштву почиње од дана предаје полисе, а тужени полису није примио, а сем тога је са филијалом тужилачког друштва уговорио, да ће премију овога осигурања платити тако, да ће своје првобитно осигурање, које редовно плаћа снизити на 250.000 динара и предлаже саслушање управитеља филијале тужилачког друштва у Вел. Бечкереку о тој околности. Пуномоћник тужиоца пориче у свом одговору наводе туженога и тврди да је овај суд надлежан а што се тиче главне ствари истиче, да обавеза туженога почиње од дана потписа понуде, а издавање полисе је обавезно по друштво тек после уплате прве рате. На предлог тужене стране одређено је саслушање сведока Хегедиша Мара на данашњем рочишту, на које тужени није дошао ма да је позив благовремено примио што се види и из доставнице од 7-децембра 1934 год., него се јавио актом. Заменик пуномоћника тужилачке стране тражио је пресуду због изостанка тужене стране. За овим суд брижљиво се обазирући на резултат изведених доказа и чињеничннх навода изнетих од тужене стране претходно констатује : Да је за пресуђење овога спора овај, а не Београдски трговачки суд, стварно надлежан, како то истиче тужилачка страна, пошто је у конкретном случају вредност спорног предмета испод 12.000— дин. § 44 ст. 1 бр. 1. а није ни један случај из § 47 гр. п. п. да би био стварно надлежан трговачки суд. Исто тако приговор изнет од туженог да овај суд није месно надлежан, неумесан је, кад се из општих услова осигурања § 7 види, да се тужени обавезао, да овде у Београду на каси друштвеној улог исплати, уговор испуни, те је у смислу § 85 гр. п. п. овај суд и зато надлежан. Даље је суд установио : Да је тужени П. закључио са тужилачким друштвом уговор о осигурању за случај смрти или доживљења, како се то види из приложене полисе уз тужбу као и његовог признања § 362 гр. п. п. и то под условима тамо у понуди изложеним, обавезујући се да остаје у обавези према друштву за 4 недеље, рачунајући од склапања уговора, који је склопљен 10. X. 1934 год. и у случају да исти друштво прихвати, да безусловно уплати друштву износ целе првогодишње премије са свим споредним пристојбама. Дакле несумњиво је утврђено, да је тужени закључио са тужилачким друштвом уговор на срећу из § 789 г. з. по реченим условима § 536 г. з. док из приложене полисе види се да је утврђена и месечна премија, која је како је тужба прес1авила 728,40динара. Па иако је тужилачко друштво прихватило понуду'од стране туженог П. и иставило полису за истог, коју није хтео да прими тужени, то је за туженог настала обавеза из понуде да уплати друштву износ целе првогодишње премије са свим споредним пристојбама те се }е исти имао на ово и осудити § 538 у в. § 492 гр. п. п. ово утолико пре што тужени не истиче да није закључио са тужилачким друштвом пом. уговор. као и то да ли је или не . друштво у остављеном року ту полису прихватило или не, што је суд приликом доношења ове пресуде и узео у обзир сходно и зак. прописима. Тражење пак, туженог у акту од 16-1-1936 год. да суд одложи расправу због временских неприлика, због којих на расправу тужени П. није могао доћи, суд је одбацио као очигледно неосновано, пошто је суду познато, да је 24 — тек на дан расправе било тако време да је тужени, да је хтео могао доћи, не узимајући ове у обзир сходно § 493 гр. п.п." По призиву туженика, Окружни суд за град Београд пресудом својом од 26 новембра 1935 год. Пл 412)35, потврдио је пресуду среског суда, са разлога: „Испитујући побијану пресуду у границама призивних предлога и призивних разлога § 556 гр. п. п. а пазећи по службеној дужности да ли у побијаној пресуди