Бранич

548

„Б Р А Н И Ч"

и поступку Првостепеног суда има какве ништавости § 658 гр. п. п. призивни суд. је нашао: Да су призивни наводи неумесни и неосновани, а побијана пресуда у свему правилна и на закону основана те се као таква има и потврдити, са разлога изложених у истој, с тим да се ови разлози допуњују у следећем: Призивалац наводи да Срески суд за град Београд није надлежан ни стварно ни месно за расправу овога спора,—§ 31 општ. услова осигурања—докази под 5 тужбеза евентуалне спорове из осигурања предвидео је надлежност Београдског Првостепеног Трговачког суда: међутим, како је у време подношења ове тужбе ступпо на снагу нови грађ. парнични поступак и на територији Београдског Апелационог суда, то се и стварна надлежност има ценити по прописима овога закона. Како је трговачки суд надлежан за спорове изнад 12.000.— дин., то у овом случају с обзиром на вредност спора надлежан је срески суд ако је предвиђена месна надлежност Београдског Трговачког суда, јер је после ступања на снагу новог парн. пост. за решење овога спора месно надлежан стварно надлежни суд у Београду, те је стога неумесан и предлог тужене стране да се ствар упути Среском суду у Панчеву, као месном надлежном суду у см. § 61 гр. п. п. Овај суд је нашао да није потребно саслушавање сведока и странака јер се сав однос између тужиоца и туженог заснива на писменим исправама; што се тиче навода тужене стране да у пресуди првостепеног суда није назначено да ли је предложени сведок Хегедиш саслушан и шта је посведочио, неоснован је јер суд није везан за право схватања на коме се заснивају његови доказни закључци § 373 од. 2 гр. п. п. те није морао саслушавати сведоке чије је преслушање усвојено, кад нађе да на основу већ изведених доказа може да расправи спорну ствар. Навод тужене стране да између ње и Друштва није закључен уговор о осигурању неоснован је са разлога што је за постојање овог уговора довољно да друштво у року од 4 недеље, од дана поднете понуде, прихвати понуду и од тог момента настаје обавеза за туженог да безусловно уплати друштву износ целе, првогодишње премије са свима споредним пристојбама, доказ под 2 тужбе. Како тужени није испунио ову своју обавезу то је његов навод, да није могао положити премију док не добије полису, неумесан јер је он према горњој обавези био дужан да претходно положи друштву означену премију. Тако исто неумесан је и навод туженога да се овај спор има расправити по мађ. трг. зак. јер се из поднете полисе види да се уговор има извршити у Београду а поред овога из чињенице да је предвиђена надлежност Београдског трговачког суда произилази да су странке приликом закључења уговора имале на уму прописе који важе на територији Београдских судова — § 46 гр. зак." По ревизији туженика, Касациони суд у Београду, пресудом својом од 30 марта 1936 год. Рев. 198/36, потврдио је пресуду окружног суда, са разлога: „Испитујући пресуду прнзивног суда у смислу § 598 грпп. поводом ревизије туженика Касациони суд је нашао: да не стоје ревизиони наводи туженика Д-р П. са ових разлога: 1) Ревизиони наводи да је за расправу овог спора месно надлежан срески суд у Панчеву а не у Београду — § 597 т. 1 у в. § 571 т. 2 гр. п. п. — не стоје, јер је правилно образложење призивног суда у нападнутој пресудн да је за овај спор месно надлежан срески суд у Београду, као и образложење у пресуди Среског суда за град Београд да је за расправу овог спора надлежан и по § 85 гр. п. п. зато што је Београд место где се овај уговор има да испуни. 2) Ревизиони наводи: да је у овом спору било потребно преслушање странака и испит сведока, што судови првог и другог степена нису учинили; да је недовољна одлука среског суда у погледу сведока Хегедиша; да призивни суд не исцрпљује наводе и доказе у призиву и да је суд првог степена установио чињеничко стање на штету туженика не наводећи зато разлоге, чиме се истиче ревизиони разлог — §§ 597 т. 2 гр.п.п. — Касациони судје нашао да не стоје, јер се из образложења пресуде прнзивног суда види да преслушаџзе странака и испит сведока није био потребан с обзиром да је према већ утврђеном стању призивни суд био у могућности да донесе правилну одлуку, по свом слободном уверењу § 368 гр. п. п. 3) Ревизиони навод да је пресуда среског суда у противуречности са изЈавама и наводима туженика на прихватном рочишту, чиме се истиче ревизиони разлог из § 597 т. 3 гр.п.п., Касациони суд је нашао да не стоји, јер се из упоређења те пресуде са тим изјавама и наводима види да између њих нема контрадикциЈе већ да суд не поклања вере наводима туженика износећи за такво своје уверење разлоге и доказе, и