Бранич

570

„Б Р А Н И Ч"

у првом степену, противу које, наравно, има места жалби Апелационом суду. Очигледно да Др. Чубински долази у контрадикцију кад даље у свом коментару каже: „Други је случај кад окривљени захтева одлуку суда. Ово право окривљеног није ничим ограничено, те он га може увек употребити, па како уаотрвба овог његовог права није у суштини ништа друго но жалба на решење истражног судије о отварању истраге; (ст. 242). Прво тврди да истражни судија није надлежан да у два одређена слу.чаја доноси решење о отварању истраге него кривично веће, а одмах после тога тврди: да се захтев окр. да суд донесе решење има сматрати као жалба на решење истражног судије о отварању истраге и ако је то један од она два случаја кад истражни судија по њему није надлежан да доноси решење о отварању истраге већ кривично веће. Из његовог тврђења да судија није надлежан да доноси решење о отварању истраге кад окривљени захтева одлуку суда излази: да крично веће доноси решење о захтеву окривљеног у првом степену, а из тврђења: да се захтев окривљеног да суд донесе решење има сматрати као жалба на решење истражног судије о отварању истраге, следује: да је одлука већа другостепена. Др. Метод Доленц стоји на гледишту: да ће истражни судија кад се сложи са предлогом државног тужиоца о отварању истраге одмах зааочети са истражним радњама без икаквог формалног решења па предлог усваја. А ако се не сложи захтеваће одлуку суда као и окриељеник кад „није задовољан да се противу њега отвори истрага." Значи да кривично веће искљуиво доноси решење о отварању истраге а и то само у два случаја а да у свим осталим случајевима истрагу отвара истражни судија не неким формалним решењем, него предузимањем истражних радњи. Др. Лав Хенигсберг у свом коментару кривичног поступка тумачећи § 98 од. IV с.к.п. није се ближе додирнуо овог питања. Из мишљења Др. Боже Марковића и Др. Метода Доленца види се да решење о отварању истраге у првом степену доноси кривично веће а то се да извести и из тврдња Др. Чубинског: да у два случаја решење о отварању истраге не доноси истражни судија већ кривично веће. Да ли се решења кривичног већа о отварању истраге донета на захтев истражног судије или окривљеног имају сматрати као одлуке донете у првом степену или другом, јасно се види из последњег одељка § 98 с.к.п. који гласи: „Против решења суда да се не отвори истрага нема места жалби", из чега излази да противу решења суда: да се истрага отвори, има места жалби а кад би се узело да је ово решење донето у другом степену, предпостављајући да већ постоји решење истражног судије о отварању истраге, онда о неком праву жалбе, на које се а контрарио по последњем одељку § 98 с.к.п. има право, не би могло бити ни речи, те би тако овај одељак био бесмислица. Дакле право жалбе предвиђено последњим одељком §98 с.к.п. увек предпоставља да решење о отварању истраге у првом степену доноси веће а не истражни судија у случајевима предвиђеним у одељку IV истог зак. прописа. Из овога и из закључка, који логички следује из мишљења