Бранич

НАЧЕЛА ИЗРАЖЕНА У ЗАКОНИКУ ИТД. 559

одлука. Али, једном стављен у покрет судски апарат, он ће делати онако како је то законодавац унапред прописао, А и странке морају се тих одредаба законодавчевих придржавати под претњом немогућности да остваре своја права која су желеле да им се судском пресудом утврде или да се по њиховом захтеву донесе осуђујућа судска одлука. Из низа практичних случајева а имајући у виду руководна начела — законодавац је прописао начин, који је сматрао најподеснијим, да се најповољније, са најмање времена, са максимумом сигурности у праву истину ствари, дође до правог стања ствари и према томе обезбеди најповољнија судска одлука. У овоме сарађују и странке но на начин, који је законодавац прописао. А тиме, и њима се даје објективно узевши, највише сигурности да дођу до остварења својих захтева и приговора. Правна ствар, да би ишла правилним током, треба да је добро упућена. Зато, суд има за дужност да неправилно упућене правне ствари одбаци а кадкад (код среског суда) и да их упути на правилан пут. Даље, да би странке са успехом могле бранити своја гледишта, треба да су, објективно узевши, за то способне. Оцену овога као и регулисање самог питања, законодавац налаже суду. Но и материјално треба правна ствар да је правилно престављена. Она треба потпуно да се претресе, како се то вели на једном месту у парничном поступку. Да се за одлуку изнесу све важне чињенице или да се допуне недовољни наводи о околностима, које служе за образложење или побијање захтева. Да се означе или допуне доказна средства за те наводе и уопште да се даду сва разјашњења, која су потребна, да би се истинито и потпуно утврдило чињенично стање у погледу изнесених права и захтева странака (§ 246 гр. п. п.). Овде долази до изражаја материјално управљање парницом од стране судских органа. Све у циљу изналажења материјалне истине. Да би се начела, којима се руководио законодавац при саставу парничног поступка, правилно примењивала, суд се по дужности о њима стара. Исто тако, да се не би парнична ствар непотребно одуговлачила и тиме посредно служила неуредном и несавесном парничару, установљено је начело груписања поступка, које садржи читав низ одредаба о роковима и рочиштима, у течају којих и када странке имају да предузму одређену парничну радњу. Не учине ли то, трпеће последице пропуштања о чијем се наступању опет суд стара по дужности. Са утврђеним редом у судском поступку у грађанским парницама странке се могу и не сложити. Но ако желе остварење својих права судским путем, оне морају да га се придржавају. Једино, држећи се њега законодавац сматра, да се може доћи до правилне одлуке а што је у сагласности и са етиком и правицом о којој се у нашем позитивном законодавству ипак води рачуна. То су водећи принципи друштвеног поретка. Њима треба да се тежи. Бар кроз законе. А о извршењу њиховом стара се суд. Узевши ово начело у једном ширем смислу, њему је дата