Бранич

.БРАНИЧ'

и пружају нове солуције. Уосталом ја ову компарацију и чиним само у погледу ових истосмислених фактора и функција, а далекс сам од тога да индентификујем у органском смислу биће човечије личности и друштво. Реч је само о сличним појавама и о сличном сазнању извесних функција у обе ове области, које су, по себи се разуме, постојале и дејствовале и пре него су уочене. С обзиром на проблем који смо овде данас третирали најважнији би био закључак који би нам дао одговор на питање: шга ово у суштини практично значи? Изгледа ми да добијамо најсигурнији одговор ако поставимо овакво питање: да ли је људски мозак услед тога, што он није искључива психолошка основа личности и што у комплексу нашег душевног збивања дејствују и одлучују и други фактори, да ли је он због тога изгубио, умањио илк изменио своју функцију; да ли су позитивно законодавство, законски поредак и законски појмови услед тога, што они нису искључива основа правнога живота друштвене заједнице и што у комплексу друштвеног збивања дејствују и одлучују и други фактори, да ли су они услед тога изгубили, умањили или изменили своје функције? Нису, — то је јасно и сигурно. Ни једно ни друго се није догодило. Функционално те категорије и даље дејствују, а судија врши своју дужност. Чињенице утврђују и доказују да су у историјској перспективи бивали временски различито доминантни сада једни, а доцније други фактори из друштвеног живота, али једновременосШ њихових функција није никад изостајала. Њихово дејство у правном животу друштва иостојало је, то је несумњиво, како у доба када они нису били уочени, тако и онда када су они били уочени, И то бесконачно гибање комплексних фактора друштвеног живота и њихово наизменично јаче или слабије дејство јесте пут друштвеног колектива који му је судбина одредила. Ми живимо у времену које се баш карактерише моћним дејством фактора из спонтаног живота неорганизоване друштвене заједнице, који аутономно и неминовно утичу на правну структуру: друштвене заједнице. А та је моћ често у истини толика, да може да баци у засенак класичну структуру законског поретка. Али, ма какве биле социјалне оријентације које нас руководе и макар каква била друштвена структура која је у питању, једно је сигурно и ми правници бар морамо у то веровати, да и такве и сваке друге друштвене структуре морају бити посшављене на солидну основу ирава и закониШости.*)

*) Лишерашура: Јеап Огие1 — 1,а ује (1и <1гоЦ е1 Птршвбапсе сЗез 1о1б, 1908. Оеог^ез ОигиНсћ — 1.е 1етр5 ргезеп! е! ГШе с1и <1гоИ 8ос1а1, 1932, Ргапдога Оепу — Ме(ћос!е сПп{егрг61аИоп е! воигсез еп с!гоЈ1 ргјуе робЈШ, 1932. ЈиИеп Воппесаве — 1-а репзбе јигЈсЈјцие {гап^аЈзе, 1933. 1.еоп СгаиИсћ — А ргороз (1и доиуететеп! с1ек ји§ек, чланак и Кеуие 1гЈте81гЈе11е с1е БгоИ Ст1, свеска за јануар-март 1932. ОоИЈгГес! Вепп — Бег АпЉаи с!ег РегббпНсћкеИ, Неие КипсЗзсћаи, свеска за новембар 1930. Др. Ђорђе Тасић — Увод у правне науке — Енциклопедија права, 1933—1935.