Бранич

СУДИЈА ИЗМЕЂУ ЗАКОНА И ЖИВОТА

19

поједини делови душевног живота. И баш тај несвесни део душевног живота личности, каже се, јесте неисцрпна латентна енергија, стални извор нових душевних категорија, бескрајни лабиринат из кога дејствују и одакле надиру у свесни део душевног живота личности и позитивне и негативне снаге које га мотивишу, које га опредељују у комплексу дневнога делања, рада и поступака. Компарација између оваквих схватања у области психологије тј. душевнога живота личности и нових идеја и схватања у области права тј. друштвеног живота људске заједнице намеће се сама по себи и она је, како мени изгледа, јако поучна. Ако право као појаву, као факат, као кодекс, као позитивно правно правило схватимо за моменат као свесни део правнога израза (бар у смислу да незнање закона никога не оправдава), баш као што је психологија раније схватала људски мозак, онда можемо констатовати да је и у праву, као и у психологији, постојало уверење да се целокупна правна основа друштвенога живота садржи у законима, односно да је целокупно право у закону. Међутим, као што се путем биолошке идеје о личности у психологији дошло до уверења, да је личност комплексна, да се мора узети у обзир њено целокупно телесно обележје и да је мозак у историском развитку најмлађи део људске нервне организације, тако се путем нових идеја у праву и нових социолошких схватања дошло до уверења, да је друштвени живот комплексан, да се морају узети у обзир и целокупна друштвена обележја и да је законски поредак у историском току најмлађи део друштвене к правне организације и квалитативно само један део целокупног друштвеног права. И као што се у модерној психологији проблем односа између телеснога и душевнога посматра и решава из основа друкчије, тако се по новим схватањима у праву и друштвеним наукама проблем односа између друштвенога живота и права схвата такође из основа друкчије. Док се раније у психологији индентификовало психичко и свесно, дотле се раније у праву инденгификовало позитивио право са законским поретком. И као што се у модерној психологији дошло до сазнања, да су свесни делови целокупног душевног живота само један део те комплексне садржине, тако се у праву дошло до уверења, да је позитивно законодавство само један део правне садржине друштвеног живота- И као што се, најзад, у модерној психологији верује, да несвесни део душевног живота личности претставља позитивне и негативне енергије, које аутономно дејствују, стварају, мотивишу и активирају нашу душевну садржину и наше поступке, тако се у праву и социологији верује, да друштвена стварност садржи у себи латентне снаге које стварају, дејетвују, мотивишу и активирају аутономне правне структуре и категорије, остварују правни прогрес независно од законског поретка и силом своје динамике пружају идејну садржину права уопште. Насупрот биолошкој идеји о личности и геолошком принципу у психологији стоји у праву идеја слободног и друштвеног права. Компарација је, мора се признати, веома адекватна. И у једној и у другој дисциплини постоје појаве и фактори који у истом смислу дејствују и који на исти начин проширују видике