Бранич

„Б Р А Н И Ч"

венирати фашизму, који је код појединаца гледао на њихову личну одговорност, на њихову вољу, способну за акцију било у позитивном било опет у негативном смислу. Сам нови к.з. Италвје остао је у духу либералистичких к.з. уколико је реч о његовим основним одредбама. Фашистички редактори к.з. сматрали су само за потребно, да из њега до извесне мере избаце претерани индивидуалистички карактер, да инкриминишу већи број политичких делања и пооштре казне, а напосе да уведу смртну казну као неопходно потребну за извесне деликте. Међутим нацијоналсоцијалисти почели су са великом буком вршити реформе кривичног права и к.з. Идеологија нацијоналсоцијализма има да се спроведе до крајњих граница у новом кривичном праву и к.з. Ново кривично право има да одбаци све слабости либерализма и демократије, у првом реду претерани индивидуализам и благост у кажњавању. Оно има да служи интересима народне заједнице као такве, док интереси појединаца имају сасма секундарно значење. У томе циљу избацује се и принцип пиИиш сптеп е! пиПа роепа зте 1е§е, пооштравају се казне, уводи се смртна казна и цели низ других реформи. Као што је народ највећа вредност тако је и здраво правно схватање народа једини извор новог кривичног права. То правно уверење народа манифестује се истина у кривичним законима, али сви ти закони имају да се донесу у духу тога правног уверења народа и морају са тим здравим правним схватањем народа бити у сагласности. На тај начин здраво правно схватање народа путем закона донетих од стране вође постаје стварност. Кривично право има да се врати на нацијоналне основе, То је у исто време општа последица примене идеологије нацијоналсоцијализма. Кривично право игра маркантну улогу у животу државе, оно је чувар државног ауторитета, чувар културних тековина и у томе циљу оно води борбу противу свих антисоцијалних енергија као рушилаца културе. 5 ) Ради тога кризично право мора да се ствара у народу, народ га доноси онаквог, какво у њему живи, а законодавац га само формира. Прописи кривичног права односно кривичног законика нису апстрактна правила која је створила теорија кривичног права или законодавци него правила, која постоје у народу, по којима народ живи. Та правила леже у народу несређена, а улога је законодавца да та правила среди и из њих формира закон. 6 ) Последица тога је, да к. з. не сме садржазати прописе, који су неразумљиви народу него мора бити уређен тако, како би га народ лако разумео. У томе циљу мора законодавац настојати, да у к. з. опише како појмове општег, тако и посебног дела к. з. на пластичан начии и тиме их учини приступачним народу. Први корак у томе била је измена система к.з. утолико, што се посебни део к.з. стављао пре општег дела а што је дошло до виднога изражаја у т. зв. Споменици пруског министра правде. 7 ) Посебни део к.з. садржава описе бића поједи них

5 ) Ог. РгеМег: №Шепз81га (гесћ4; Уегзисћ ппс! УоПешЈип^, ВепсМ, А. Т. 1935, као и 31е^ег(, ор. с. 8 ) 8с/1а(/зШп: 01е та(епа11е Кесћ15»1(1пдкеИ Јга коттепдеп 51га{гесћ1, 2еН5сћг. {. §. 31га(пу. 55/1935. 7 ) Ог. Ко1апс1 РгеШег: ОеЈапкеп гиг Тесћшк с1ез *ег<1епс1еп 51га1гесћ(з