Бранич

НАЦИЈОНАЛНО КРИВИЧНО ПРАВО

да створе велику и јаку држазу. А народ може бити велик и јак само онда ако је уједињен, ако је очкшћен од свих страних примеса, јер народ сачињавају појединци исте расе и крви, који живе на истој територији, Ни нацзјонализму није народ маса него организована целина и такав народ је носилац културе, опште културе човечанства, која проистиче из његовога живота, његове крви, а нису носиоци културе појединци, како се то раније узимало. 2 ) Каоштосе »иди и фашизам и нацијоналсоцијализам имајувише додирних тачака. У првом реду они су реакција на демократију, која је значила расцепканоет и слабост. Јер демократија је познавала многе странке, личности, сталеже, који су сви вукли на своју страну. На тај начин рушио се углед државне власти, слабила се народна снага. Док ауторитарни режими познају само једну странку, која је у себи концентрисала све мародне снаге и која је оличена у једној особи, вођи народа, који је апсолутни господар у држави. Оно што хоће вођа, то хоће народ, јер вођз хоће само оно, што служи на корист народу. И тако се у ствари преко вође остварује воља самога народа. Основна карактеристика како комунизма, тако и фашизма и нацијоналсоцијализма је према томе напуштање индивкдуализма и прелаз на колективизам. Личноста појединаца потиснуте су у народну ззједницу као највећу вредност. С тиме у вези нацијоналсоцијалисти истичу и народни правни и морални поредак и уску везу права са моралом 3 ). Народ као кајвкша вредност даје снагу и држави, јер је држава у толико јача, у колико је јачи народ, који у њој живи. Нова држава треба да буде народна држава. Наука и цели државни живот имају да црпу своју садржину из народа. Здраво сватање народа је најбољи извор за развијзње свих државних делатности. Све то у пуној мери важи и за право. Здраво правно сватање народа једини је извор права. За нацијоналсоцијалисте појам здравог правног сватања иарода не само што није један сувише широк и неодређен појам него напротив један јасан и одређен појам. Човек, који је сам по себи добар и има добру моралну основицу, лако ће па оскову тога здравог иравног сватања народа докучити, шта је добро, а шта зло, шта је право, а шта неправо, шта је дозвољеио, а шта није дозвољеко. Али баш и ако посумња, да ли је дозвољено или није, сн мора онда избегавати, да то учини. 4 ) Сва ова сватања остављзју своје последице и на кривичном праву н кривичном законику. Фашистичка Италија напустила је позкати Феријев пројекат к. з., јер се овај није могао довеста у сагласност са идеологијом фашизма. Фери је, сходно учењу Ломброзовом, учаниоце кривичних дела у извесном погледу третирао као нека абнормална бићз, против којих се требало борити заштитним мерама, мерама безбедности, јер је основ њихоае кривичне одговорности социјална опасност. Такав к.з. није могао кон-

2 ) Видети међу осталим: Слободан Јовановић, Поратна лржава, 1936. 3 )Видети детаљније: Вг. Не11тиИг Мауег, Оаз б(га{гесћ( сЈез Пеи(5сћеп Уо1кез 1936, као и К. 81е§еги ОгипсЈги^е (Згз Тга{гесћ(5 1т пеиеп б(аа(е, 1934, 4 ) К. 8сћа/ег: ИиНит сгЈтеп бЈпе роепа, у Оаз коттепЈе с1еи(бсће б(га{гесћ( (Вепсћ( ићег сће АгћеК с!ег ат(Нсћеп б(гаЈгесћ(8коттЈ8510П, А. Т. 2. Аи1. 5—203).