Бранич

АКО ЈЕ АДВОКАТ СТАЛНО АНГАЖОВАН И Т. Д.

једине установе сигурно нису ни постојали. Сами спорови били су изузетци а и потраживања хонорара путем суда с обзиром на ондашња патријархална схватања о плаћању онога што се је дужно, било је сасвим изузетак. Кад се овако схвате ствари потпуно је јасно, што се увек говори о само једној парници. У данашње време с обзиром на развијен правни и економски живот сигурно, да се неби редиговао овакав један законски пропис у погледу застарелости послова сталних адзоката једне институције, пошто су закони увек израз живота средине онога времена кад се закони доносе. Због тога ако хоћемо да потпуно правилно разумемо један законски пропис треба да се пренесемо у оно време кад је тај закон донешен. Позната је пак ствар да живот иде много брже него што се доносе нови закони. Никада закони нису потпуно модерни за време за које важе. Данашњи живот зна да све веће корпорације и институције и привредне јединице па и привредно јачи појединци све своје правне послове обављају преко правних заступника а многи од њих имају тако зване сталне адвокате и онакве адвокате какве ранији живот кије познавао у оно време кад је редигован § 928 б. од. II гр. зак. * * * Изнели смо како је ово питање застарелости непотпуно и иејасно по данашњем грађанском закону тако, да у пракси задаје извесне тешкоће. На дневном реду је доношење новога грађанског закона па зато ћемо овде изложити како ово питање расправља и предоснова новога грађанскога законика, те да се неби и овде поткрала иста грешка као и код старог закона. О овој застарелости говори се у одељку „посебно време застарелости" а у § 1415. Тамо се дословце овако каже: „за три године застаревају тражбине лечника, ветеринара, бабица, приватних учитеља, адвоката и т. д. за отправљање извесних послова због награде за њихове радове и због накнаде њихових издатака, као и тражбине странака због предујмова датих овим лицима. Пада одмах у очи да је питање застарелости овде сасвим другојаче решено, него што је решено по старом закону. Прво застарелост по овоме законском пропису много је дужа него по старом. По старом износи само годину дана, док је по новом много дужа јер износи три године дана. Стари законик изгледа да води рачуна о само једној одређеној парници. Међутим по новом законику то изгледа сасвим другојаче. У предоснови се каже „застарелост тражбине за отправљање извесних послова због награде за њихове радове". Овако стилизовани законски пропис много је шири него данашњи и има општи карактер, јер се говори о застарелости тражбине за отправљање извесних послова и због накнаде њихових издатака. Као што се види поставља се само опште правило застарелости и ништа више. Нема ни помена о некој одређеној парници као што се то говори у старом законику. Код овакве законске стилизације дата је много шира могућност да се конкретно од случаја до случаја цени целина обављених послова једнога правозаступника према фактичном стању ства-