Бранич

„В Р А Н И Ч"

лраво на накнаду, пошто шмеђу н>е и туженика нема брачног иопнта, па је нашао, да је овај приговор туженика иеуместан. Истина, по § 62 Г. з. веридба лома правног дејства, али само у ногледу на постојање брака. Међутим, без обзира на то, да ли и колико веридба утиче на само закључеље <брака, она нпак преставља један усмени уговор између вереника, управљен на закључеае међусобног брака, — § 531 Гр. зак. Па када ирема прописима §§ 537, 540 и 533 Гр. зак. при свнма уговорима уопште, невољној страни прииада нраво на накнаду штете и када према § 800 Г. з. ностоји обавеза на накнаду штете овакога лица, роје исту другоме учинн, бнло на пмању, правима или личности, онда се не може узети,' ннти има ма каквог разлога или ослонца у закону за то, да се пропис § 65 Гр. зак. односп само на одустанак од шамераваног брака после брачног иопита, а не и на одустанак пре иопита, а после веридбе, већ се напротив мора узети, да се пропис § 65 Г. з. односи на свакн одустанак од намераваног брака, ако је исти једаред уговорен, без обзира на то, да ли је било брачвог испита или н«, само ако је .једна страна невнна. Па како је према напред иаведеном и утврђеним чнњеничним стањем раскинута веридба без кривице тужцље, то је туженик дужанг и да јој накнади штету причињену јо,ј овим раокидом. „Најзад, неуместан је и нриговор тужене стране, да А. Ј. и М. Ј., као родитељи тужиљини, не могу бити сведоци, а. са разлога, што према § 423 Гр. п. п. суд дени веродостојност по свом слободном уверењу, па је по оцени исказа поменутих сведока н свих околноотн, које могу "утицати на веродостојност ових исказа, нашао да се истима може поклоннти вера. „Оуд је ценио и навод тужеников, да. ога није тужиљу наговорио да напустн школу, те да следствено томе за ту штету не може нн одговарати, па је нашао, да је без утицаја на питање накнаде штете утврђење факта, да }в тужилац није натоворно, иошто је тужиља школу морала напустити, јер се венчање имало обавити, како је напред взнето, око Божића, што значи да би тужнља у то време морала напустити школу, а нгколска година се започиње у намери да се завршн. Величину штете коју .је суд досудио тужиљи за пропуштену годину дана, одмерно јој је с обзиром на задоцњење у школовању, које повлачи обавеву родитеља, да ,}е< годину дана више издржавају н с обжром на то, да ће у службу моћи ступити тодину дана доцни.је." По прнзиву тужене стране, Апелациони суд у Београду, пресудом од 17 јануара 1936 год. Пл. 1026 преиначио је делимично пресуду Окружног суда у погл&ду досуђене висине накнаде штете, са разлога: „Упустивши се у оцену побијане пресуде, призива п рекурса Београдскл аиелантгони суд је претходно нашао: Да је ириговор туженнка у пршзиву о недопуигтености редовног иравног пута због недостатка одлуке духовтге власти о праву тужиље на тражеше накнаде, — неумесан, јер се прописом чл. 129 Устава Српске православне цркве, који говори о судској власти Бпархиј. дух. суда у оваквим случајевима — не предвиђа случај — раскида веридбе, а горе поменути законскп пронис као каснији, дерогнрао је уредбу од 4 јуна 1851 год. оштампану уз пропис 8 99 Г. з. и законодавно решење од 21 децембра 1851 год. Што се тиче ирнзивних навода у погледу главне ствари, Београдски апеланиони суд је нашао: Из чињеничког стања изложеиог пресудом првог суда излази, да су се тужиља и тужени сноразумели ступити у брак и да је туженик једноставним отказом верхгдбе раскинуо ова.ј споразум. Тужиља, иак, према споразуму <:а тужноцем, нашавши ое у ситуацнји веренице, била је упућена на то, да чини издатке које иначе, да, вије било предњег оноразума, не <5и учинила. Што се тиче величкне учињених издатака суд признвни налази. да пе стоји призпвни навод да. су истн иретерани с обзиром на соцн.јални положај тужиље као и на њену будућу ситуацију — веренице једног индустри.јалца,.— у којој ситуацији је тужиља да би ионунила жељу туженижову морала можда чинити издатке преко своје економоке моћи. У питању пак накнаде тужиљи за уштрб њецој части и лепом девојачком имену, Апелациони с.уд је нашао, да тужиља на исте има право с обзиром на то, да се о њеној веридби знало свуда ионгто је кћи познатих родитеља у ЈБубљани и са туженнком као са вереником је п-злазила, шетала се и возггли Гјв аутомобилом заједно — те јој је раскид веридбе морао нане.ти велики морални уштрб —- али што се тиче величине ове накнаде, АпелациожГ" суд је с обзиром на узраст тужиље у том времену као младе девојке — учаннце гимназије, а у смнслу § 369 Гр. п. п. исту умерио у величини од 50.000 динара.