Бранич

СУДСКА ПРАКСА

иропуштање од стране тога суда да се за правну помоћ обрати меоном надлежном среском суду. „Када се из ониса видп да је овај, спор заснован 22 априла 1936, т. ј. у вреие важен>а новог Законика о судском поступку у грађанокнм парницама, онда је тај суд требао да се обрати за правну помоћ у питаљу среском суду у којега се подручју има взвршпти службени лосао, а не окружном суду, који г је у овом случају правлу помоћ одбио — одељ. II у вези одељ. III § 35 Гр. п.' п." — тласп разлог Апелационог суда. Рочиште на коме је донет доказни закључак о извођењу доказа путем саслушања сводока М. Д. у Пожаревцу одржано је 19 септембра: прва замолнкца Окружлог суда за град Београд отпослата је 26 септембра; Окружни суд у Пожаревцу примио је замолницу 29 септембра о. г., а коначна одлука Апелацноног суда о истакнутом питању „сукоба надлежности" донета је 10 децембра. Дакле: без стварие потребе, без разлога који би ое ма и најмање могли оправдати ма и једним закоиским прописом, на штету странака гаагубљена су три месеца! Шта значи у нонеком спору саслушање каквог важног сведока, гата би значнла за ларничаре љегова могућна смрт и шта уошште значн када се без икакве стварне потребе пзгубе месеци, као гато је овде случај, знају најбоље адвокати, којима се често. веома често, алп без икаква оправдана разлога пребацује од стране њихових властодаваца да овај; или онај опор не воде добро, да нису довољно заузимљиви, да ствар не „ургирају" довољно, и т. д. У овом овде случају поставља се питање је ли сва ова гаетља између Београда и Пожаревца била уопште потребна и допуштена код тако јаоног § 35 Гр. п. л., на који ,)е Окружни суд у Пожаревцу указао у своме акту од 10 октобра, дакле јога на 2 месеца пре него што ће Аиелациони суд дати сво.ју мериторну реч по овоме назови сукобу? Иди: Кад је већ Окружни суд у Пожаревцу •иотпуно нравилно нашао да није надлежан за службену радњу у питању, зар није могао да списе доотави среском суду којн се налази под истим кровом, као надлежном, и да о томе оба.вести молећи суд, — како то јаоно и изречно стоји у одељ. IV § 35 Гр. п. л.? Пропуштања у овоме случају „сукоба надлежиости" имамо и на страни молећег и на страни замољеног суда, а тих лропуштања не бн зацело било да је § 35 Гр. п. п. био примењен у потпуности како треба, кад је већ питање узајамне помоћв домаћих судова регулисано исто онако јасно како је у § 36 Гр. п. п. регулисано и питање узајамне помоћи ио молби иностраиих судова. Интереси ларничара не смеју бити запостављени ни у једном тренутку опора. 0 њима судовп морају водити рачуна утолико бар што сво.јим на закону неоснованим радњама и одлукама неће без потребе чинити ништа што пресуђеље опора одлаже месецима. због кога одлатања парничари као лаици у већини случајева тако олако сваљују кривицу на своје пуномоћнике, који и сами ооећају и трпе од непримењивања лли рђавог примењивања овог или оног законског прописа. Леон Амар. Саслушању странака суд може присшупити само ако је испитао остала понуђена доказна сретства — § 467 од. II гр.им. (Закључак Касационог суда у 'Београду, Рев. 852 од 10 септембра 1936). У спору због дуга тужени је за доказ да је дуговану суму исплатио тужиоцу поднео за један део признанице, а за други део иолудио је као доказе сведоке, од којнх је јеаан њетов син, а други његова жена. пред којима. је исплатио потпуно. Окружни суд у Неготину саслугаао је тужиоца под заклетвом, па је на оснбву овог саслугаања донео пресуду и тужиоца осудпо за онај део дуга за који није ноднео признанице. У образложењу суд поред осталог веди: ,.Навод тужеиика да је цео дуг исплатио, суд је одбацио као недоказан на основу § 896 — § 899 Грађ. зак., јер туженик за остатак није поднео признанице-упутнице, као што је то учинло за стварно исплаћене суме. већ се позвао на сведоке, од којих је био један његов син. тс ,је суд одбио саслугаање овпх сведока, а иаредио саслупгање странака, од којих тужиоца под заклетвом, пошто је суд његовом исказу поклонио веру, јер се слаже са осталим ислеђеним материјалом н резултатом расправе — §§ 467, 470. 471, 472, 474 И 476 Гр. Л. Л.". Београдски Аиелациони суд, који није уважио призив туженог, вела у својој пресуди Пл. 477/36 ово о лредложетгм сведоцима: