Бранич

ИЗВРШЕЊЕ ПРЕСУДА ПО ЗАКОНУ О РАДЊАМА

повећањем казне за сваки понован случај било у новцу било затвором, или обојим већ према природи самог дела и величини штете, која се проузрокује дотичним бесправним радом или радњом. Ни у ком случају, међутим, не може се заметати поступак и казна изрицати за дело, зб®г кога је окривљени већ кажњен, све дотле, док пресуда не постане извршна, јер све дотле још увек постоји само једно дело — једно продужно дело, ма колико дуго то трајало, односно ма колико да протече времена од момента кад је дело извршено па до извршности пресуде којом је извршилац тога дела кажњен. Свако друго поступање било би противно начелима кривичног права, и оном опште познатом правилу „поп ђјз т Шет". Да ли би требало узести законом и ефективну тј. стварну забрану појединих радња и радова, и на који начин, то остављамо надлежним факторима на оцену, али уосталом и досадањи прописи Закона о радњама, по нашем мишљењу довољни су, ако би се ефикасно примењивали, да се бесправан рад у велико сузбије, ако и не сасвим онемогући. Тако § 405. став 1. Закона о радњама наређује: „Због иступа имају се по правилу изрећи новчане казне. Код теже одговорности, или ако су новчане казне биле већ чешће изпечене кривац се може казнити и казном затвора до месец дана". Према ставу 3. § 399. Зак. о радњама за тамо побројана дела, може се, поред новчане казне односно казне по ставу 2 (овог параграфа) која се односи на заплену робе односно узорака — изрећи још и казна затвора до три месеца, а према § 395. Зак. о радњама кад се изричу пресуде, којима се одузима право на обављање радње до годину дана или за увек по тач. 5. поменутог параграфа, може се исти иступ, као и онај из тач. 3. и 4. изрећи и новчана казна или затвор или обоје. Казне су дакле, прилично осетне, и кад би се оне стриктно примењивале, не би имало разлога да се помишља на евентуално пооштравање истих, па још и увођењем стварне забране рада. Сем тога, на деликте којим се вређају субјективни прописи Закона о радњама; на она дакле дела, по којима се деликвенти кажњавају зато, што су са радом или радњом отпочели без овлашћења или дозволе, — отпада једва до 10% од укупног броја кривичних дела по Закону о радњама. Сви остали деликти, односе се на прекорачења обима рада; на прикривање неовлашћеног рада, и разног пропуштања (непријава пресељења радње, продавнице или пословнице, или бироа; непријава оснивања продавнице или пословнице; неистицање фирме итд.). С обзиром дакле, на многострукост радња и рада, чијем обиму, као што смо рекли, није могуће одредити границе, — а нити, што се догађа врло често, — тако лако, и тако брзо утврдити, да није по среди обављање рада без овлашћења или дозволе, или прекорачење обима рада, јер према § 4. став. 1. Зак. о радњама на подручју Краљевине Југославије дозвољено је свакоме обављање радње, ко испуњава услове прописане овим Законом, те једно исто лице може обављати истовремено више