Бранич

„Б Р А Н И Ч"

врста радња ако испуњава све Законске услове за сваку од њих. Законодавац се је свакако, уздржао од прописа за ефективку забрану рада. Претпостављамо да једно лице има овлашћење или дозволу за једну радњу, па је поред ове радње, коју упражњава, почело да обавља и још неку другу радњу. И у том случају може да се појави спорно питање, да ли постоји прекорачење обима рада, нли обављање радње без овлашћења или дозволе. Ма да је у § 1. Закона о радњама побројано, које су радње изузете од Закона в радњама, ипак се у пракси појављују случајеви који нису обухваћеаи поменутим зак. прописом, и који су посве спорни. Па онда нмамо прописа § 446. Зак. о радњама који допуштају вођење радња н на основи стеченмх права, по Законима који су важили до дака када је Закон о радњама ступио на снагу. Све су те околности као што напред рекосмо, можда утицале на Законодавца, да се уздржи од тога, да пропише и ефективну — стварну — забрану рада поред осуде на казну згтвором нли у новцу. Да би се поступак по Закону о радњама убрзао, те да би се осетило ефикасније дејство овога, потребно је, по нашем мишљењу, пооштритн надзор над рждом и радњама, у погледу сузбијања бесправног рада уопште, и употпуњавати тужбе и пријаве тако, да ове буду јасне и прецизне, као и да буду поткрепљене доказима. Овај надзор нарочито треба да буде појачан од стране Удружења трговаца к занатлија, која су удружења позвата да у смислу тач. 12. § 362. Зак. о радњама дају мишљења, податке, извештаје и предлоге и по својој сопственој иницијативи по привредним питањима која се тичу њихове струке. На тај начин, општој управној влести би било у многом олакшано, поступак би се брже спровео и осуда изрекла. Кад је дело доказано, онда нису потребна накнадна дослеђења и томе слично, те и осуда постаје извршном брже, а слетствеио и брже је и њено извршење. Врло су чести случајеви да се подносе пријаве од удружења и других органа, којима се просто каже, да Н. Н. обавља тај и тај рад, или ту и ту радњу без овлашћења и дозволе, на томе и томе месту, и ништа више. Нити се ту каже на који начин дотични радњу обавља, нити чиме се то доказује (сведсци на пример) те кад надлежна власт добије такву пријаву и предузме истрагу, ова често пута бива осујећена јер окривљени обично успева да затури трагове кажњивог дела. Удружење пак, и његови органи, не спадају у ред оних органа чије се пријаве односно реферати имају сматрати као довољан доказ о постојању дела и кривичне одговорности окривљеног, нити Закон о радњама и поступци који се примењују у вези са њим, уопште допуштају, изузев случаја кад то чине јавни органи који су на своју дужност заклети. Као што видимо нису законски недостатци или њихова недовољна строгост последица развијања бесправног рада, већ • процесуалне радње у току извиђања које треба употпунити и убрзати да би резултат био бољи. Законске одредбе само треба у толико допуњавати у колико се то односи на одређеније облике појединих радња, што се може