Бранич

„Б Р А Н И Ч"

њим задоцнењем, тако да је све то, изазвало и нове теорије и системе у друштвеним наукама, па према томе и у правним. У Француској хиљаду осам стотина осамдесета година претставља, приближно, значајан датум у историји развитка правних наука. 2 ) Скоро У исто време пада у Немачкој израда Грађанског законика, која је дала повода појави нових теориских концепција. Отуда професор Ргапдогз Сепу 3 ) с правом закључује: Пажљив и непристрасан посматрач мора приметити да је се у току последњих двадесет пет Година ") догодила значајна промена у погледу општег посматрања правних ствари, као и да се почетком двадесетог века афирмирала па, чак и узела маха нова метода обраде права, метода која је у велико била припремљена и опажана већ при крају прошлога века. — У томе низу нових правних теорија или чак и система, 5 ) који су се створили у току последњих педесет година и који се још и данас стварају, теорија институције заузима видно место, нарочито с обзиром на све већу раширеност у последње време. Отуда је, мислимо, поред њеног критичког приказа у нашој литератури од стране проф. Господина Др. Ђорђа Тасића, 6 ) од интереса да се изложи још које гледиште. 7 ) У обради питања која долазе у област правне науке могу се разликовати три методе. 8 ) По једној методи задатак се правне науке има да сведе на тумачење посебних и појединих правних прописа (под којима ми подразумевамо како законе и њихове деривативе, тако и друге правне прописе — на пр. обичај) у циљу истраживања њиховог правога циља који је изражен у вољи законодавчевој. Потребно је с једне стране утврдити смисао и домашај појединих прописа, а с друге стране мотиве и дух, открити, дакле, намеру законодавчеву и тиме омогућити подвођење сваког конкретног случаја, који би се у пракси показао, под те прописе. То би била метода егзегезе, т. ј. метода буквалне, појединачне и априорне обраде правних прописа, метода која се

1б8151а1Јоп е! с!е 1а јипзршсЈепсе 1935 ;"_Клаузула конкуренције код уговора о раду, у Браничу за март 1934. 2 ) В: Ргапсо15 Обпу: 8аепсе еИесћтдие еп АгоН рте розШЈ, 4. I, Раш, 1934; ЈиПеп Воппесазе: репзее јигШдие јгапдаГзе Аертз 1804 јизди' а ^етрзргезеп.1, I. 1-Н, Рат, 1932, као и приказ ове књиге од страве проф г. Ог. Борђа Тасића у Архиву за правне и друштвене науке за октобар и децембар 1933. 3 ) 8аепсе еГ (есћтдие еп ЛгоН рте ро$Ш{, 1. 1, Рапз, 1914, р. 25, 4 ) ово је писано 1914 године. 5 ) јер известан број присталица теорије институције, као на пример проф. РепагсЈ у делу ТћеогГе <1е /' ЈпзШиИоп, Рапз, 1930. и посебно у делу V 1пзШиИоп, јопАетеп.1 (1' ипе гепоуаИоп Ае I' огсЈге зоаа1, Рапз, 1933, покушава дз овој теорији да најшири значај, значај једног система. 6 ) В. Архив за правне и друштвене науке за децембар 1934, стр. 473—490. 7 ) Професор Бг. Ђорђе Тасић, у своме поменутом чланку, је превео француски израз „Тћеопе с!е Г 1п5Ши41оп" са изразом „теорија установе", но ми мислимо да је потребно, с обзиром да тај израз постаје Јегтшиб {есћшсиб не само у француској него и у немачкој и италијанској науци, и с обзрром на различито значење које има израз установе код нас, задржати израз „теорија институције". В. Оеог§е5 Репагс!: Тћеогге с!е I 1пзШиИоп, Рапб, 1930, р. 96. — В. расматрање о тешкоћи термина у нашој тези: Уговори ио иристанку — фор. муларни уговори, Веоград, 1934, стр. 27—28, прим, 1. 8 ) Пошто се, по нашем мишл>ењу, теорија институције ' оснива на погрешном или још боље непотпуном разликовању ових метода, и односних грана правне науке, то нам се њихово мало шире излагање намеће као нужно.