Бранич

„Б Р А Н И Ч"

вредности правних норми, имајући у виду њихову природу и њихов циљ. Схватајући правилно да у крајњој лини.ји правне норме и право имају да послуже само као средство за остварење извесних политичких и социјалних циљева, 11 ) ова метода није свела задатак правне науке на питање техничких проблема, већ је, уносећи критички дух, изложила испитивању социјалну вредност правних норми и правних институција с обзиром на друштвене потребе односнога времена и с обзиром на идеје односнога друштва. У данашњој правној науци 12 ) ова трећа метода, ко.ју ћемо ми назвати научном или социолошко-филозофском, добија све више терена. Она је, у основи, послужила и при формулисању теорије институције која је потекла, бар тако тврде њене присталице 18 ) из критичног посматрања норми и*њиховог упоређивања и довођења у везу са стварним приликама у друштву и основним филозофским концепцијама времена израженим у облику идеја водиља друштвенога уређења. Међутим, а изгледа да опасност падања у грешку није мимоишла ни теорију институције, код ове се методе поставља питање разграничења правне науке од, с једне стране социологије права (или правне социологи.је), а с друге стране од филозофије права (или правне филозофије), као и питање њиховог међусобног утицаја и везе. Отуда се, бар у најосновнијим цртама, повлачење граница намеће као потребно. •— Под социологијом права се обично подразумева истраживање социјалне фзчжције права, као и утврђивање узрока генезе и трансформације правнога система у одређеним друштвима и одређеним периодима, времена, водећи при томе посебно рачуна о другим манифестацијама друштвенога живота и њиховој узајамној реперкусији са 'правно-релевантним чињеницама. 14 ) Под филозофијом права се подразумева истраживање и постављање основних идеја и њиховог одблеска у облику идеалног (или како га неки називају природног) правног система, који има да буде ") Непп Чшог: ОђзетаИопз зиг Г ешЛе Ле 1а ргосеЛиге сМ1е, у Кеуие §еп^га1е с1и с 1 гој {, Је 1а 1езЈ51а11оп сЗе 1а јигЈзргисЗепсе, 1927. р. 175. 12 ) Остављајући да доцније обележимо задатак и обим правне науке, па према томе и њено разграаичење од других друштвених наука које се баве правнп релевантним чињеницама, потребно је да одмах нагласимо да ми под изразом .правна наука" подразумевамо, у главном, све оно што пооф. Обпу назива „зсјепсе е( 1есћп1дие°, дакле дајемт му шири значзј; управо, због недостатака посебног термина схватамо га у смислу „правна наука у ширем смислу". 18 ) В. Оеогдез КепагЈ: Тћеопе с1е I' 1пзНШшп, Рапз, 1930; Наигјои: /.а ^ћеопе (1е V 1п$мШИоп е1 с1е 1а РопЛаИоп, у СК6 шосЈегпе е( 1ез 1гап5{огта11оп5 с1и (ЗгоИ, РагЈ5, 1925; Ј. Т. Ое1о5: !.м 1ћеопе г!е /' 1п$ШиИоп8 — 1а зоШИоп геа1Ше ка ргоћИте Ле 1а регзопаШе тога!е е{ 1е АгоИ а ЈоМетеп{ ођјесИи у Агсћјуев с1е рћПоборћЈе (1и <ЗгоН е! (Зе 50сЈо1о§1е јигјсћдие, 1931, № 1—2; ОездиеугаЈ: V 1п8ШиИоп, 1е АгоИ оћјесШ е1 1а {есћтдие јигШцие, Рагј5, 1933. 14 ) О овом питању, као и у опште о питању разграничења правне науке, социологије права и филозофије права, в. Ргапдојб Обпу: 5 сГепсе е{ /есћп1дие еп агоИ ртме розШ{, 1. I, Рапз, 1914; Кепе Нићег!: ЗсГепсе Ли АгоН, зост1о§Ге јипсИдие е( рћИозорМе Ли с!гоН, у Агсћјуеб сЈе рћПоборћЈе Ји с1гоИ е4 (Зе восЈо1о^1е јипсИ^ие, 1931, № 1—2. р. 43—71; Оеог^еб ОигуИсћ: V ехрепепсе јипсНдие, у V ехрепепсе јипс1!дие е! 1а рћИо5орћ1е р1игаП5(е с1и сЈгоИ, Рагјз, 1935; Ог. Егпб{ ВеНп§.- 01е КесМзмГззепзсћај!, Шге РипскНоп иМ Игге Сгепгеп, у КесиеЦ <3' е^исЈез «иг 1ез воигсеб с1и (ЗгоИ еп Г ћоппеиг с!е РгапдоЈз Оепу, 1. I, Рап5, 1935, р. 147—160.