Бранич

,Б Р 4 А Н И Ч"ЈЗ

т. ј. на стању, тежњама и развоју друштва и друштвених схватања у историји и у данашњици. Свако априористичко постављање ма каквога циља и дедукција идеја или чак и система из такве априорне поставке, није могуће у модерној науци, па према томе ни у правној. Отуда је схватање теорије институције у толико погрешно што поставља априорно постојање извеснога постулата, највишега добра (Бога), из кога се може, када и у колико прилике буду то захтевале и омогућавале, изводити постојање других субординираних општих добара, циљева, идеја, које би морале да претстављају неотклоњиве институције (јер је институција идеја у остварењу или идеја која је већ остварена) које се морају по сваку цену очувати, јер је њихов опстанак у друштву детерминисан идејом и циљем највишега добра које једино, по овоме гледишту, може да послужи као мерило за критичку оцену постојећих друштвених, па према томе и правних институција. Овакво би схватање значило поново увођење у науку у опште, а посебно у правну науку идеје апсолутне вредности извесних институција, увођење теолошког схватања детерминације света, друштва и свега друштвеног, основним априорним схватањем Провиђења. Све то, пак, није„ни могуће ни допуштено. Идеја релативности је сигурно једина в тачка^и апсолутна поставка која има да послужи за основ схватањима у свима друштвеним наукама. Као таква, она искључује сваки априоризам и даје свима друштвеним појавама, па према томе и институцијама, релативистички карактер, одређујући њихову вредност у оквиру једнога одређенога друштва и у раздобљу једнога одређенога периода времена. > ; •,1.цЦ.у:11з§1 Критика појединих делова схватања теорије институције добија своје најбоље оправдање и демонстрацију на конкретним примерима који су били предмет посебног изучавања од стране присталица теорије институције. Отуда сматрамо за потребно да изнесемо неколико примера, задржавајући се, моментано, само на установама својине и уговора. — Насупрот теориском индивидуалистичком схватању својине као односа једнога лица према одређеној ствари, односа који само по својој специјалној природи производи једно доста широко дејство (дејство ег^а отпез), у новије се доба истиче све више гледиште о својини (као и осталим т. зв. стварним правима) као односу једног већег броја лица из кога односа проистичу посебне ситуације лица у питању (т. ј. сопственика) према једној одређеној ствари. 85 ) Увиђајући овакву наступелу промену, теорија институције је, у своме социолошком делу правилно констатовала постојање ширег или ужег личног одн. групног односа између појединаца, који се јавља у облику извесне установе, институције, која је позната под именом својине и која је добила, као што и данас добија своје посебно правно регулисање. Полазећи од тога социјалног факта, теорија институције је, као што смо већ рекли, хтела, да, 35 ) В. Р1ашо1-К1рег{: ТгаНе е1ешеп1шге с1е АгоИ сг\)Н/гапда1з 1.1.Рапз, 1932; Воппесазе: 8ирр1етпеп1 аи ТгаИе с1е ЛгоИ ст1 Ле Вгаис1гу-1асат1пег1е 1. V. Раг1б, 1926.