Бранич

КРИТИКА ТЕОРИЈЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

лико се тиче њенога социолошког дела, а да показује недовољно разликовање у колико се тиче често правнога, средишњега дела. Што се тиче филозофскога дела/г. ј. онога дела правне науке који се као једно њено крило граничи са филозофијом права, теорија институције је нетачна. Полазећи од тога да је, у колико се тиче критике и одређивања циља и смера правнога система, потребно довести правну науку у везу са основним идејама филозофије времена, присталице теорије институције 34 ) су стали на гледиште трансценденталног томистичког схватања природнога права (које се, по Кепагс1-у као и по 1.е Риг-у састоји из два дела: сталног и променљивог) и општег добра, који, у облику идеја проистичућих из уверења да^је најопштије,| универзално, хијерархиски највише добро Бог који је крајњи циљ свега, па према томе и појединца, а који циљ појединац може да постигне у друштву које је истина створено од појединаца али према природи детерминисаној од Творца, долазе до изражаја у идеји дела или предузећа, служећи тако с једне стране, и ако то присталице теорије институције хоће често да избегну, као и узрок, а с друге стране као циљ институције. Овакво, пак, схватање се неможе прихватити. Априорност филозофских идеја истакнутих у томистичком схватању света, израз је једностраног теолошког посматрања циља друштва, посматрања које се не заснива на стварним чињеницама у друштву. Остављајући на страну само питање религије и религиозних схватања, наука не може ни себи ни друштву поставити за циљ постизавање имагинарних поставки, које, чак и по речима присталица таквог схватања, претстављају недостижности, јер су тобоже израз савршенства које човек, као људско биће,-неможе никад постићи. Наука, па према томе и филозофија, у циљу да пружи директиве друштвенога развоја, у ци'љу да од тих директива образује идеје које ће као реалне чи( њенице моћи да утичу на друштвени развитак, мора се у тим својим поставкама оснивати на историском посматрању чињеница,

француског закона о деоби цркве и државе и секуларизацији црквених добара и да ]е била, у главном, заступана од стране клерикално настројених писаца). Отуда је, као што видимо, ти1ап<Јј тиЈапсНз, тачно мишљење проф. Оепу-а о потреби теориске обраде правно релативних проблема а нарочито њихове критике: Често се истиче да теориски проблеми остају без утицаја на стварни развоЈ свакидањег права, да се методе (тумачења) пре састоје у моћи него у знаши, или најпростије речено, да се метода учи тактом и навиком, дакле праксом, а не теоријом. — То је, тврди Жени, софизам обичне лености који се, као једна појава утилитаристичног карактера, оснива било на непознавању неших тежњи било на изопачивању нашег правог циља. Није никако у питању жртвовање праксе теорији, нити чак негирање прагматичне супериорности прве над другом. У питању је само да ли једна свесна пракса не би сигурније и потпуније постигла свој циљ него слепа пракса, да ли је боље пружити јој упаљену лампу или је пустити да лута у тами не тражећи себи вођу и да ли најзад, свесна и беспристрасна анализа наших средстава истраживања не би могла допринети њеној ефикасности. 34 ) Данас, у главном, скоро све. Што се тиче схватања Наипои-а, мишљења смо да је и он био велики католик, те да се његово схватање, у основи, не разликује од схватања Кепагс1-а. В. о овоме код Оеог§ез ОигуЦсћ: /.е« ГАеез таИгеззез Ле Маипсе НаигГои у АгсШуез с1е рћПозорћЈе сЈе (ЈгоИ е! с!е 1а 50с1о1о§1е јигЈсНсЈие, 1931, N0 1-2, р. 105, и Оездиеуга!: 1Лп&Ши.Иоп, 1е <1гоИ ођјесИЈ е1 1а {есћтдие јигШдие, Раш, 1933.