Бранич

82

„Б Р А Н И Ч*|

узалудан. На против. Он само претставља израз једне прелазне периоде,|_можда израз који је мало задоцнио. Прелазак од уговорног ка институционалном, о чему тако често говоре присталице институције,") означава само трансформацију која се догодила или која се догађа у оквиру самога уговора (кога, у оваквом промењеном облику можемо, али само ради техничког разликовања, назвати институцијом) и која претставља једну од појава преласка индивидуалног у социјално, једну од појава ка социјалном праву. Излажући теориске основе теорије институције, ми смо покушали^да изнесемо њихову критику, да укажемо на њихову тачност или нетачност. Конкретни случајеви примене теорије институције на неке правно релевантне чињенице, омогућили су нам, мислимо, да покажемо^могућност^практичне (како и у теориском може бити практичног, што у самој ствари значи однос општег према посебном) примене ове теорије. Коначна критика би имала да претставља синтезу. Међутим, синтеза је могућа само онда када се налазимо у оквиру једног одређеног друштвеног феномена, који даје реалних основа за стабилност синтезе и њено одржавање.*То, пак, није случај са јтеоријом институције. Претстављајући један покушај прелазног система, од индивидуалног ка социјалном, она свакако претставља напредак у односу према првом и корак ка другом. Као таква она је, ако оставимо на страну конкретне случајеве који су је изазвали, покушала да претставља израз једног друштвеног стања на вечном путу трансформације. Али исто тако она је, као и све прелазне теорије, због кретања тог пута и због кретања друштва по томе путу трансформације, остала увек непотпуна, чак, да употребимо тај израз, флуидна. Отуда, ако је пре извесног времена један од присталица ове теорије тврдио да теорија институције није још довршена, 45 ) ми мислимо да она неће никада ни бити довршена јер по самој својој природи не претставља довршавање већ припремање.

СУДСК4ПРАКСА Из праксе Апелационог суда у Новом Саду. Г. Бранко Јевремовић, судија Апелационог суда у Новом Саду доставио је вашем уредништву више интересантиих случајева из праксе Апелационог суда у Новом Саду, које врло радо објављујемо, пошто имају шири значај. Одрицање од аримене Уредбе о зашшити новчаних завода не чини дело иреваре. — Решење од 3. новембра 1936. год. бр. Копа 516|36. Апелациони суд у Новом Саду нашао је, да нема места оптужби двојиц -Ј чиновника једне банке, за дело преваре, из разлога, што њихова изјава, једном клијенту, у писму од 23. марта 1934. год. да он може са својим улогом сло-

и ) В. Оеог§ез КепагЈ: Тћеопе с!е V ГпзШиИоп, РаЉ, 1931, р. 435-472. ") Без^иеугаЈ: СтзШиИоп, 1е <1гоН о&јесИ/ е1 1а 1есћтцие јигШдие, Рагјз, 1933, р. 2.