Бранич

СУДСКА ПРАКСА

По § 649/2. Г. п. н. у постулку по тужбама, којима се остварују менични захтеви, рок за улагање призива је осам дана. Како се из сниса овота предмета види, да је заступник. тужилачке стране примио отправак спорне пресуде на дан 27. ф&бруара 1933. год., а призив уложио тек 14. марта 1936. год., а како се пак. утулгена тражбина оснива на меници жао одговор, због чега призивни суд налази, да се овом тужбом остварује менични захтев, па је при-зив поднет по истеку законског рока за улагање призива, па је стога Апелациони суд на основу § 565. аач. 2. Г. п. п. у вези § 649. одељ. II. Г. п. п. донео своју одлуку као у диспоживу." По рекурсу тужиоца Касациони суд у Београду закључком од 8. октобра 1936. год. Рев. 535., укинуо је закључак Апелационог суда, са разлога: „Испитујући закључак призивиог суда у смислу § 620. Гр. ларн. иост. поводом рекурса тужиоца. Касациони суд је нашао: Погрепшо је ревотаовање Апелационог суда у образложењу побијаног закључка, да се у овом спору остварује менични захтев, јер се из нападнуте пресуде Окружног суда види, да је утужена меница услед застар 'лости, изгубила карактер меничне обавезе и у смислу § 167. Трг. затс. и § 928. став 2. Грађ. зак. претворила се у обавезу грађанске природе, јер меница вгдата 1925. год. — § 107. став 1. сад. Мен. затс., а и самом тужбом се ие остварује менични захтев, јер се у тужби каже, да се меница претворила у грађанску обавезу, а меница је поднета у препису као доказ граћшскз (бавезе. Према' томе, нема места примени § 649. од. II. Г. п. п. у погледу рока за улагаље призива већ § 558. Г. п. п., по коме тај рок износи 15 дана." Кад суд одбиЈе предлог тужиоца, да се донесе иресуда због ароиуштања рока остављеног за одговор на шужбу, онда се не може уиуштати у оцену шужбеног захшева и доказа поднеших ј > тужби. (Закључак II грађ. већа од 14. септембра 1935. год. Рев. 1058). У правној ствари тужиоца Г. М. противу туженика В. Ј., због раскида уговора, Окружни суд у Ужицу пресудом од 28. децембра 1935. год. По 58., одбио је предлог тужиоца, да суд донесе пресуду због пропуштања рока остављеног туженом за одговор, са разлога: „Како тужени није у остављеном року одговорио на тужбу, то је 1ужилац ажтом По. Бр. 58/35. од 20. селтембра 1935. год. предлсжио, да суд донесе пресуду у смислу тужбеног тражења, због пропуштаИ)а рока га сдговор на тужбу од стране тужепог. Овај предлог тужилачке стране суд је својим закључком По. Бр. 58/35-4. од 27. септембра 1935. год. одбио са разлога, што је тужбени навод, ла тужени В. није испунио обавезу давања у заједницу суму од 3000 дан. оповргнут доказом који се налази пред судом,а иа име, из уговора о смеси иман.а и заједничком животу између тужиоца и туженог. потврђеног пред Ореским судом у Ужицу под Ов. бр. 18/34., види се да је тужени В. ову обавезу иопунис и новац предао тужиоцу. Против овога закључка суда тужилац је уложио рекурс нападајући закључак суда са разлога, што тужени није био притоворио на доказ псднетим писменом о закљученом уговору, чији се раскид тражи овим спорсм. те је тако признао да је тачно тврђење тужилачке стране да тужени није у заједницу унео уговорених 3.000 дин., па према томе да не лостоји разлог суда — са кота је донет нападнути закључак — да је тужбени навод словргнут доказом пред судом. Стога је молио рекурсни суд, да нападн.ути заКључак лоншлти и ствар упути суду лрвога степена, да овај доиесе пресуду због пропуштања рока за одговор на тужбу, а у смислу тужбеног тражеии. Решавајући ио наведеном рекурсу тужиоца Апелациони суд у Београду донео је закључак, којим је уважио рекурс тужилачке стране — укинуо нападн^ти закључак Окружног суда у Ужицу и истом вратио предмет — наводећи: да је Окружни суд био дужан да донесе лресуду поводом предлога тужилачке стране, оценивши претходно доказе, ако их је било." Раомотривши акта ове ствари Окружни суд је нашао: „По §-у 494. Гр. п." п. може тулгилац шредложити: да се о главној ствари донесе пресуда због пропуштања на основу §-а 492. Гр. л. п., ако тужен.а страиа не преда на време одговор на тужбу, и суд ће лрема §-у 492. Гр. п. в. оматрати истинитим оне чињеничне наводе дошавше странке у конкретном сл Учају тужнлачке стране — само у колико ти наводи нису оповргнути доказима, који су већ пред судом.