Бранич

О МЕНИЧНОЈ СПОСОБНОСТИ ЛИЦА итд.

било изриком у Меничном закону предвиђено, већ се изводило из других закона, те му је испало из вида. И нема оправданих и јаких разлога да се овим лицима одузима менична способност, јер она је и по старом Меничном закону била привремена и трајала само за време, док су ова лица била на издржању осуде. И пре и после издржане осуде, таква су лица могла имати право пуноважног потписивања, па и после помиловања. од даљег издржавања казне. Хоће ли ко ова лица примити за меничне дужнике зависи од имовног стања таквих лица и од кредита, који она уживају у грађанству, а и све кривице, због којих је дошла њихова осуда, нису једнаке, нарочито, ако су осуђени за политичке кривице. Као што је познато, осуђена лица на робију и заточење могу правити тестаменте и њима располагати са својом имовином, разуме се, такви тестаменти вредеће у колико не штете њихове повериоце из тога времена било из кривичне пресуде или и друге, акоих буду имали. Па и меничне обвезе осуђених лица, ако су учињене на штету њихових поверилаца тога времена могу се такође побијати по § 303. а Грађ. зак. и по Закону о побијању правних дела изван стечаја од 22. јануара 1931. год. ГТитању о потписивању меница осуђених лица на робију или заточење слично је и питање о стварању правних дела у опште, па и о потписивању меница напосе дужника, који су под стечајем, а за време док још стечај траје. По § 3. нашег данашњег Стецишног закона допуштено је стецишном дужнику у осталом сасвим оправдано, да може стварати сва правна дела у стечају, па. и потписивати пуноважно менице. Отварањем стечаја одузима се стечајном дужнику слободно располага.зе само са оном имовином, што је пописана и у стечајну масу унета. Само у погледу те имовине правна дела стечајног дужника тако закључена су без икаквог дејства. Дакле сва правна дела, па и потписивање меница, што их стечајни дужник изврши после отварања стечаја, вреде без икаквих ограничења, ако се не тичу имовине стечајне масе, јер се повериоци по тим делима не могу наплаћивати из масене имовине. 7 Нама је познат један спор у коме су судови осудили једног дужника за дуг по меници, коју је овај потписао после отварања стечаја и докле је стецишно поступање трајало. 8 Напослетку да наведемо и једно задужење учињено у једном бе оградском новчаном заводу, што је дало и ближег повода овоме напису. Једно лице задужило се са 50.000 дин. у том заводу по меници. По споразуму са управом завода ставило је одмах интабулацију на своју непокретну имовину за обезбеду меничне суме. Према решењу судском о одобреној интабулацији обвезало се, да ће свака три месеца меницу мењати дајући отплату и интерес по правилима завода и да ће интабулација остати до исплате последње суме, односно последње менице. У току отплаћивања ове менице исто лице буде осуђено на робију и буде спроведено

7 ) Ог. А. Верона и Ог. С. Зуља, Стечајни Закон, стр. 17. 8 ) Одлука II. Већа Касаиионог Суда од 10. јануара 1934, г, Рев. бр.64|34. одштампана у „Привредном прегледу" бр. 33. од 5. августа 1934. г.