Бранич

158

„Б Р А Н И Ч

пруденцијом француских судова да иако је свака стипулација у злату негативна кад се односи на један унутрашњи посао (ипе 1гапзас {1оп т1епеиг),то није тако као кад се ради о међународним уговорима (сопка1б шкгпаИопаих), ма да плаћање има да се изврши у Француској." 2 ) • II. Нови велики покрет, а делом и преокрет, у законодавствима и у јудикатури многобројних земаља изазвао је Закон Сједињених Држава (Јот! Кезо!иНоп) од 5 јуна 1933 г. о забрани златне клаузуле, донет у вези са девалвацијом долара. Био је покренут спор о уставности ове законодавне мере, али је одлука Врховног американског суда од 18 фебруара 1935 г. признала, што се тиче приватних уговора, право Конгр&а и Владе да униште златну клаузулу од тренутка кад њено одржавање буде сметало Конгресу да слободно примењује своје право одређивати вредност домаћег новца. 8 ) После доношења овог Закона питање златне клаузуле, које је до сад било препуштено готово искључиво јудикатури и административним уредбама и правилницима, прешло је у више земаља у руке законодавне власти те је било издано неколико закона који разрађују ову материју (на пр. бразилиански Декрет од 27 новембра 1933 г., пољски Декрет — закон од 12 јуна 1934, аустријски Оо1<1к1аибе1уегогс1пип§ од 23 марта 1933 г. и Уредбе од 26 априла 1933 и 6 фебруара 1934 г.) и спремљено неколико пројеката закона (дански, фински, немачки). III. У горњим редовима задржали смо се само на питању о златној клаузули у исолотма који немају међународне ирироде. Друго питање о златној клаузули у међународним уговорима, које по опсежности тангираних интереса и правној компликованости има још већу важност, али излази из оквира овог чланка, у законодавствима и јуриспруденцији већином се одвајало од првог и решавало на други начин, тј. у смислу важења златне клаузуле. Тако француски Закон о новцу од 25 јуна 1928 изрично каже: „Ова дефиниција франка (као монете која садржи 65,5 милиграма злата финоће 900/1000) не примењује се на међународна плаћања, која се могла правноснажно, пре промулгације овог закона, стипулисати у златним францима" (чл. 2). У истом смислу је донета и одлука Сталним судом међународне правде по предмету српских зајмова и низ других одлука различитих судова; али горе споменутог Закона, донетог Конгресом Сједињених Држава, ово питање постаје опет спорно. IV. Код нас нема ни закона нити сталне јудикатуре који би коначно решили ово питање. Закон о новцу од 1931 г. пролази ћутке мимо златне клаузуле и само Измене правилника о регулисању промета девизама и валутама од 19 јуна 1934 (Сл. н. бр. 138-ХХХУ1) у члану I ст. 9 веле да закључивање послова у земљи „не сме се вршити у страној валути нити везивати за страну валуту и злато, већ се мора вршити у динарима без икаквих клаузула". г ) в. Кеуце <1е 5с1епсе е! с1е„1е §ј $1а4шп Нпапсјегез, 1929, р. 526. 3 ) в. МагИп Оотке „1-е с1аизе &о11аг -ог," Раг1з 1935 р. 9-10.