Бранич

ЗАСТУПНИЦИ СТРАНАКА ПО НОВОМ Г.П.П. итд.

213

пацови како их у последње време зову због крађе судских доставница и читавих аката у суду. А шта да кажемо за судије среских судова који су, крај свог посла, принуђени, по важећем поступку, да упућују неуке странке, које дођу пред суд без адвоката најелементарнијим прописима из права. И опет крај свег њиховог труда, замарања и губитка времена, није искључено да такве странке изгубе парницу из чисто формалних разлога. Судије су у оваквим случајевима још оптерећене да пишу, односно примају на записник рекурс (§ 614 гпп.), па чак и призив (§ 559 гпп.), ако у месту парничног суда нема бар два адвоката, што је законодавац морао осигурати, јер је могао очекивати да ће се, услед слободног заступања странке, смањивати број адвоката у седиштима среских судова са незнатнијим бројем становника. 8 ) Ми не пледирамо да се установи обавезно заступање преко адвоката за парнице које се воде по систему слободног заступања, делимично пред зборним судовима и интегрално пред среским судовима, али би предложили да се, приликом измене гпп., предвиди релативно принудно заступање преко адвоката за све случајеве, где је предвиђено слободно заступање, т.ј. да странке ако хоће да узму заступника да га морају бирати само из реда адвоката. Дефинитивну редакцију озога предлога, са потребним појединостима, даћемо при крају реферата. * Излагањем у предњем одељку обухватили смо слободно заступање пред среским судовима и изузетке од принудног за-

8 ) В. „Коментар грађанског парничног поступка" од Др. Георга Најмана (превод Др. Сава Греговића) — објашњење уз § 141 г.п.п. Књ. I Стр. 370 и 371„Ко је проводио усмене расправе, веома је често приметио да се странке, које нису правно образоване, често уздржавају да наведу чињенице и тврђења било што незнају да цене њихов замашај, иа их због тога као неважне, по њиховом мишљењу, прећуте, било што немају довољно присебности духа да исте изнесу, или што, по своме начину износе потпуно небитне ствари опширно и поновно, те често пута незнају више шта су изнеле, а шта нису... ...,Од велике је важности интервенција адвоката и за суд. Ток послова је онда много лакши и бржи. На расправама са странкама, најчешће стаје много труда и времена док се постигне преглед чињеничног стања нарочито ако обе странке лично воде спор, те суд мора да обе упути да ствар изложе и објасне. Овај ће рад бити веома отежан ако се једна странка, огорчена и узбуђена држањем противне странке, неда никако назести да изложи цело стање ствари, већ увек одговара само на поједина тврђења противне странке, те у своме узбуђењу није вољна да поступи по упутствима судије... „Не треба заборавити ни то, да се адвокатима по § 443 (§ 539 Ј. гр. п. п.) може наложити, да у поступку пред среским судовима мењају писмена о спорним тачкама и да на расправи, ради олакшања уношења у саписник, чине предлоге и изјаве кратким записима — § 265. (§ 261 Ј гр.п.п.) чиме се суду исто тако уштеђује труд и време, што је нарочито важно за расправу. Судовима се чини важно олакшање од стране адвоката ван расправе и тиме, што су исти дужни да своје предлоге, молбе и саопштења подносе писменим поднесцима, услед чега отпада уношење у записник — које је често веома тешко"... ...„Што се једна расправа брже развија, наредна ће утолико пре доћи на ред; што је мање напорна била једна, утолико духом свежији прелази судија на следећу. Што је боље и јасније било излагање и расправљање, утолико правилвија пресуда, утолико убедљивији и детаљнији разлози пресуде, утолико ће дејство више задовољити оне, који траже право"...