Бранич

ЗАСТУПНИЦИЈСТРАНАКА ПО НОВОМ Г.П.П. итд. 215

да користи.Ако издвојимо државу и задужбине, за које постоје специјални прописи у закону о државном правобраниоштву и у закону о задужбинама 10 ), и пређемо на испитивање законских прописа о заступању у грађанским парницама у колико се тиче оних установа, које се најчешће јављају као парничне странке у грађ. парницама, а оно што будемо утврдили за њих вредеће и за остале, видећемо да осим једне од њих, која има изрично предвиђено овлашћење о заступању у закону о својој организацији, ни једна друга установа нема право да се овим чланом користи у томе смислу, да у парницама за које је прописано обавезно заступање странака преко адвоката, упућује на суд своје чиновнике или друга самовласна лица. Да почнемо са општинама, које су у чл. 8 увод. зак. означене одмах после државе и имовинских маса којима управља држава. По чл. 86тач. 6 закона о општинама за Краљ. Србију од 5 јуна 1903 год., „Општински одбор бира пуномоћника који ћезаступати општину пред судом идајему пуномоћство, а тако исто бира пуномоћникаи издаје пуномоћство за остале специјалне општинске послове. 31 ) По чл. 84 новог закона о општинама од 14 марта 1933 године: „Претседник је претставник општине у свима њеним односима и пословима". Исту одредбу има закон о градским општинама од 22 јула 1934 год. у § 96, а у § 95 овога закона, у поглецу заступања градских општина, стоји још и ово: „ ...Не могу се пренети на сталне одборе следећи послови: 6) вођење парнице које не спадају у редовну управу градске имовине; именовање правних заступника у таквим случајевима и сталних правних заступника". Јасно је, дакле, да је у оба случаја, и по старим и по новим законима о општинама, реч о телу које је надлежно да изабере пуномоћника и о лицу које има да претставља општину. Али, из ових прописа нипошто се не може извести да је, и после ступања на снагу новог гпп. и узодног закона за гпп., општина власна да изабере свога чиновника, или друго које самовласно лице, за пуномоћника у грађ. парницама и у оним случајевима, где је по закону одређено принудно заступање преко адвоката. Ако би се тако тумачили ови прописи, дошло би се и до те немогуће ситуације, да пред зборним судом, апелацијом и касацијом, где је изрично предвиђено обавезно заступање преко адвоката, 10 ) В (1) Закон о државном правобраниоштву од 15 јула 1934 год. — § 3 ■ Државно правобраниоштво заступа државу пред судовима и осталим властима, као и пред свима лицима, осим ако није нарочитим законом друкчије наређено". (2) В. чл. 2 Уредбе о раду државног правобраниоштва од 30 децембра 1936 год. (Служб. Нов. од 8 фебруара 1937 год., — (3) § 15 Закона о задужбинама од 6 јула 1930 год.: ...Управа заступа задужбину према другим лицима, а према властима само утолико уколико је за то опуномоћена од Министарства просвете, које је у првом реду надлежно заступати задужбину код суда и других власти. ...,Ако је управа задужбине поверена којој другој јавној власти, задужбину ће код других власги заступати државно правобраниоштво. Остале задужбине може заступати државно правобраниоштво само по нарочитом овлашћењу Министра просвете". и ) Сличне одредбе постојале су и у законима о општинама на осталим правним подручјима наше државе.