Бранич

ЗАСТУПНИЦИ СТРАНАКА ПО НОВОМ Г.П.Г1. итд.

219

кама правне савете да их брани и заступа. Једино адвокат може д а буде посредник између суда и странке, изузевши случајеве мање важности, када се странке могу саме бранити или уступити заступања члановима своје породице". 15 )

Са свега изложенога, предлажемо доношење овога закључка: VII редовна годишња скупштина Савеза адвокатских комора Краљевине Југославије, пре свега, констатује и подвлачи : (1) да је прописом § 130 гпп., без обзира на његов други став, омогућен рад пискарачима у знатном обиму, да су услед тога странке изложене опасности која увек постоји када је у једном спору заступа пискарач и да интереси државе и нормалног тока пословања у судовима захтевају да се рад пискарача потпуно сузбије, и (2) да је услед нејасне стилизације чл. 8 уводног закона за гпп, настало погрешно тумачење у погледу примене принципа обавезног заступања странака преко адвоката у случајевима предвиђеним у закону о судском поступку у грађанским парницама. Са ових разлога, скупштина доноси ове закључке: А У колико се тиче § 130 гпп. 1) Да се тражи од Министарства правде да пошаље распис среским и окружним судовима, да обрате најстрожију пажњу да се под видом самовласних лица не јављају, као пуномоћиици странака у грађанским парницама, пискарачи и да у томе циљу у сзима случајевима, где се као заступник странке јави, место адвокага, лице с другим зинимањем и нарочито лице без занимања, испигују његове генералије и однос са странкама и најзад, дасеу сумњивим случајевимаувек примењује пропис ст.2 § 130 гпп. 2) Да се приликом измене закона о судском поступку у грађанским парницама од 13 јула 1929 године тражи увођење релативно принудног заст^пања преко адвоката, где је по овом поступку одређено слободно заступање. У крајњем случају да се пристане на један коректив по коме би у овим случајевима, могли бити примљени као заступници: отац за своју децу, синови за своје родитеље, муж за жену и законски заступници за своје штићенике. У погледу сиромашног права, адвокатске коморе биле би дужне да именују адвоката сиромашној странпи, под условима како је предвиђено у поступку за зборне судове, увек када другу парничну страну заступа адвокат или када се појави случај из § 249 гпп.

се косе са принцитима једног модерног грпп. већ су и непотпебне и опсолегне — Коментар Др. Ф. Горшића књ. I. стр. 443. и ) В. „ Одвјетник" од 1931 г., бр. 4.—5. стр. 49. — Реферат Др. Милована Пиншеровића, адв. из Осијека: „Примена нових закона у пракси". 1б ) В. ОоситепИ № 13. — Реферат Др. Сигфрида Кантора, адв. и бив. претседника Адвокатске коморе у Вечу „Основна начела модерног грађанског парничног п ступка".