Бранич

ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА И ПРЕДОСНОВА ГРАЂ. ЗАК.

231

бива у међународном праву. Они, који у својим унутрашњим односима до танчина уређују хуманим и правичним законима правне односе, када иступе као јединке у међународним односима, понашају се као и људи из доба када никаквог правног уређења није било. За њих уговори не важе, право на живот другима је без вредности. Тако је у великом свету увек кад закони или уговори немају санкције за своје остварење. Но срећом у интерном саобраћају људи, ипак постоје закони и средства за њихову примену. Кад је вршење једнога права стављено под контролу јавнога права — онда питање прекорачења у вршењу тога права не зада]е тешкоће. Ту су јавни органи, — организована власт којаће силом своје моћи стати на пут свакој самовољи и прекршају условљених норми за миран течај живота. Али, када је у питању вршење једног приватног права, онда је ту интервенција власти често беспомоћна. Колико здоупотреба права срећемо у породичном животу, у односима између два суседа? Навешћемо кеколико примера. Једном се човеку прохте да целог дана свира у какав немилозвучни инструменат. Или, сопственик једног земљишта дањоноћно пали ђубре на своме имању. Овакви поступци по грађанском закону а с обзиром да не постоји изрична забрана злоупотребе права, — тешко се могу сузбити. У вароши истииа постоје полициске мере, те би се на њих узнемиравани сусед могао позвати. Но све је у питању. Он врши своје право својине у границама закона! Или један случај из праксе: сопственику неких кућерака, општинска власт је порушила једну шупу. Он је мислио, да му је то урадио сусед, достављајући га општинској власти. Љут због овога изјавио је, да ако сусед продужи да га доставља властима, па му се услед тога поруше и остале шупе, он ће довести Цигане чергаре са шатрама и дозволити им да се населе на његовом плацу „за инат уваженом суседу"! Други опет један случај: већ десет година извесан грнчар пече своје продукте у врло примитивној пећи. Ложи је угљем. Услед овога цела се околина задими нездравим отровним гасовима. Раније можда, толико није сметало. Али се крај сада населио. Шта он ради? Врши своје право на своме земљишту. Тиме и друге штети јер их спречава у несметаном уживању њихових добара. Као што видимо у суксбу су два законом заштићена права. Прво другом смета. Којеуправу? Које од ових двају права треба да подлегне? По позитивном закону, грнчарева теза могла би да има успеха и код судова. Међутим, сви осећамо да он прекорачује границе свога права. Да није у реду. Просечно схватање о праву говори нам, да грнчар злоупотребљује своје право. Законодавац у овом погледу до сада није био јасан. Напротив, више је могло да се тумачи да закон иде у његову корист. Па зар треба овако стање да остане ? Свакако да не. Зато је било потребно, да се у иозитивни закон унесе једна оишта одредба, која ће ирецизирати како се једно ираво може искористити и која је крајња граница дозвољеног у ираву. Са овако утврђеним општим појмом о допуштеном и недопуштеном