Бранич

ОДНОС ИЗМЕЂУ ГРАЂАНСКЕ И КРИВИЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ 239

реса. На пример, ако је неко лице осуђено за нехатно убиство, шиме ошгећени могу поднети тужбу за накнаду штете грађанским судовима, ако се већ нису придружили тужби државног тужиоца, као приватни учесници, и њима ће бити додељена накнада штете коју су претрпели. Оштећени неће имати да доказује ништа више сем то да постоји кондемнаторна пресуда кривичног суда (20). — Узмимо сад обрнут случај. Једно лице проузрокује аутомобилску несрећу. Последица ове јесте смрт другога лица. Прво лице је судски гоњено и кривични суд га ослободи, утврдивши да није његова кривица што се је десила аутомобилска несрећа. У том случају француска јуриспруденција одлучује да лице, које је проглашено некривим у кривичном поступку, не може бити узнемиравано ни у грађанском поступку, за накнаду штете (21). И ако за решење под 1. постоји изричан текст, потребно је подвући да је солуција под 2. наметнута без икаквог законскога текста. Како то може бити објашњено? Који су разлози који би оправдали то решење? Да би боље схватили оправдање принципа Кез јисИса^а рго уепШе ћаће1иг, ми ћемо се прво обазрети на то како се оно врши у теорији, да би после пришли и разлозима јуриспруденције. (а) Теориска образложења Потребно је одмах истаћи да су две идеје доминантне. Оне су створиле две врсте теорија и обадве су утицале на праксу, <било то истовремено или суксесивно, било пак једна у недостатку друге. Прва је идеја о судској хијерархији, која је створила теорију према којој је кривични суд сматран као суд вишега ранга, супериорнији, од грађанскога суда. Друга мисао јесте она која проистиче из убеђења у истинитост. Она је створила теорију да је после пресуде кривичнога суда, која је утврдила истину, излишна још и пресуда грађанског суда. Ми ћемо најпре изложити обе ове теорије, да би, после тога, обазрели се и на друге које постоје. При томе ћемо се трудити да увек прво изложимо у чему се односна теорија састоји, да би најзад бацили на њу и критички поглед. (1) Теорија Обриа и Роа о идеји судске хијерархије.Ексаозе. — Обри и Ро су подвукли на првом месту да „у дискусијама, које су се развиле о овом предмету, пошло се од идеје да се утицај кривичних пресуда на грађанску страну питања треба да одреди применом члана 1351 француског Грађанског законика (22) (23). Они се обазиру на Мерлена (24) и Тулиеа (25)

20 ) Видети у овом смислу: Аиђгу е* Каи е! ВагНп, Соигз Ле ЛгоИ сМ1 јгапда(з сГаргез 1а тНћоАе (1е 2асћапае, Тоше XII, 5 ете есШшп, Рапз 1922, § 769 ра§е 465 и јуриспруденцију наведену у примедби бр. 9; СоПп; СарИап! е1 МогапШеге, ор. сН.. Тоше II, N0 492. радез 458 е4 459 сЈе 1а 8 еше 6<Шоп. 33 ) Видети: Аиђгу е! Каи е( Ваг1ш, ор. сИ., страна 466 и 467, са примедбама бр. 10 и 11. 22 ) Видети: Аићгу е! Каи е! ВагНп, ор. сИ., § 769 ћ1з, N0 2, ра§е 462. 23 ) Члан 1351 Фр. Грађ. Зак. је редигован овако: „Ауторитет пресуђене ствари постоји само у погледу онога што ]е било предмет пресуде. Треба да тражена ствар буде иста; да тужба буде заснована на истом узроку; да тужба