Бранич

238

,Б Р А Н И Ч«

само у случају када је приватна тужба постала искључиво и неаосредно из деликтног акта, онога који има и кривични карактер. Тако да се свакога пута, када приватна тужба за накнаду штете има свој извор у једном уговору који је ранији од деликтне чињенице, или у којој другој диспозицији грађанскога права, примењује застарелост од тридесет година (19). б) Друга ситуација: било је кривичних гоњења која су се завршила одлуком реиресивнога судства.Да напоменемо одмах да је овде проблем много интересантнији. С једне стране, заинтересовани ће ретко дозволити да прође рок њихове тужбе и наступи застарелост. С друге стране, сада се налазимо у присуству проблема где су солуције чист производ рада јуриспруденције, пошто недостаје текста законског, а јуриспруденција је ипак морала да решава овај проблем. Ми смо већ напоменули да тужба за накнаду штете може бити подигнута било пред цивилним, било пред репресивним судством, ако су за ово испуњени услови, ако је штетникова радња и кривично дело. Али ако је рацња својствена само цивилном деликту, само ће грађанско судство бити надлежно. Међутим, потребно је додати, у случају коегзистенције одговорности да ће проблем у многоме бити упрошћен, ако је тужба за накнаду штете подигнута пред кривичним судом. Разлог је лако уочљив. Кривични суд ће изрећи пресуду у погледу цивилне накнаде штете у исто време кад и одлуку по кривичној страни. Он ће, ако осуди оптуженог доделити и накнаду штете; а ако га ослободи, одбиће и тражење приватног учесника. Само, та могућност ипак не спречава да се деси да приватна тужба не буде подигнута пред истим судом као и јавна. Проблем зато постаје компликованији, јер два различита суда могу изрећи и две различите пресуде. Кривични суд може осудити, а да грађански суд не додели накнаду претрпљене штете. Исто тако, обрнуто, кривични суд може ослободити оптуженога, а грађански суд дати тужиоцу репарацију претрпљене штете. (^шс! јигјз да се избегне та шокантна ситуација? С једне стране спречено је да грађански и кривични суд решавају у исто време. С друге стране, дата је превласт одлуци кривичног суда. 1. Кривично држи грађанско. — Према члану 3 француског Кривичног поступка, ако је тужба за накнаду штете подигнута пред грађанским судом, у времену док о истој радњи решава и кривични суд, први суд мора обуставити поступак до дефинитивне одлуке кривичнога судства. 2. Кез јисИсаГа рго уепШе ћаћеШг. — Међутим, много је још важније да пресуђена ствар, у кривичном погледу, има апсолутни ауторитет и на грађанском пољу, независно од правца одлуке, тако да оно што је дефинитивно одлучено од кривичног суда, не може више бити стављено у питање грађанско правних инте-

13 ) Видети у овом смислу одлуке Грађанског оделења француског Касационог суда од 23 децембра 1897 године, у збирци Оа11ог ћећ(Јотас1аке за 1901 годину, први део, страна 109, и ону од 20 априла 1915 године, у истој збирци, за 1916 годину, први део, сграна 204.