Бранич

ОДН ОС ИЗМЕЂУ ГРАЂАНСКЕ И КРИВИЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ 237

н>еговог извршиоца гонити и пред кривичним судом. (13). И у истину би се имао утисак скандала, ако би грађански суд додеЛ ио накнаду штете после непостојања могућности да кривични суд осуди извршиоца. А интерес друштва је свакако дз избегава скандале. Зато нам изгледа да су А. Колен и А. Капитан тачно рекли да би било деморализирајуће ако би грађански суд прогласио некога кривим на основу једног кривичног дела а за које би кривични законик био немоћан да казни кривца (14). Нама се исто тако чини тачна и мисао Мијара Вутана да се „не може добити од туженог накнада штете не убеђујући се у његово кривично дело; не може извршилац кривичног дела бити грађански осуђен не стављајући се у потребу да он због шега буде и кажњен (15). Могао би се навести још један разлог Колена и Капитана. „Закон је хтео да од оштећене стране учини једног активног помоћника државном тужиоцу, приморавајући га, ако жели да добије накнаду штете, да покрене своју тужбу пре него што застари јавна тужба" (16). У осталом, то је још пре њих констатовао и Фостен Елие „Закон је хтео да јаче светлости, које би могле избити из кривичне истраге, обасјају и грађанску инстанцију; он је желео да пенална и цивилна јуриспруденција не могу да суде не знајући једна другу, те да нехотице донесу контрадикторне пресуде; може бити да је закон имао у виду да грађанска пресуда нема утицаја на кривични суд" (17). Оспоравајући усвојено решење навешћемо још један разлог својега професора Жана Пола Нибоајеа, који предаје, на Правном факултету у Паризу, међународно приватно, грађанско упоредно и француско цивилно право, који се о оеом питању изражавао овако: „Постоји један човечанскији и практичнији раздог. Ако је било кривичног дела, преступа или злочина, оштећена страна је имала доста времена да подигне своју тужбу. А ако је ошгећени толико чекао са тражењем накнаде за претрпљену штету, па му је рок протекао, мора се помирити с тим да је сам за то крив. Зато застарелост и треба да буде краћа, када се ради и о пеналној материји" (18). Ми би чак помислили да је застарелост, посматрана као независна од кривичне застарелости, претерано велика. За темпо данашњег живота, она би морала да буде краћа. А њеним скраћивањем правни саобраћај би постао чвршћи. 4. Ублажења солуције. — Мада је решење које смо анализирали чврсто и има свога оправданога смисла, ипак би било претерано мислити да је оно апсолутно. Могла би се навести јуриспруденција француског Касационог суда, која ублажава горње решење, одлучујући да се изложена солуција примењује

А5 ) Наведено у предзвањима Ј. Р. №5оуе1-а из продубљеног в упоредног грађанског права, на Правном факултету у Паризу, у школској години 1930/31. Видети 1е$ соигз Лез Л-оИз. раде 8. ") Видети: СоПп, СарИап! е( МогапсЈЈеге. ор. е1 1ос. сИ. 15 ) Видети: МиуагсЗ Уои§1апб, 1п81ГШез с1и АгоИ сптте1. 16 ) Видети: СоНп е! СарИап4, ор. е1 1ос. сН. 1? ) Видети: Раиз(Јп НеНб, ТгаНе с1е Г1пз1гисИоп сгитпеИе, Тоте 11, N0 1108, ра§ез 738 е1 739. ]8 ) Вндети: Ј. Р. №ћоуе1, наведена иредавања, страна 8.