Бранич

236

„Б Р А Н И Ч"

отвара могућност кривичних гоњења (јавној тужби) као и оиој која се заснива на члану 1382 Грађанског законика. Претпоставимо сад, да за време од дванаест година није било никаквог кривичног гоњења, ни истраге нити извиђајних радњи. Да ли ће се моћи или не подићи тужба за накнаду претрпљене штете? 2. Солуција: ариватна тужба застарева за исто времекада и јавна. — Одговор на предње питање јесте негативан. Тужба за накнаду претрпљене штете неће бити примљена, јер се не може дозволити да она буде могућа а не и јавна тужба, па се зато одлучује да она застари, изузетно, за исто време када и јавна тужба. Познато је да приватна тужба, ако коегзистира са јавном, може бити поднета, према вољи оштећенога, било пред репресивним било пред грађанским судом. Међутим, да би грађанска застарелост била истога трајања као и кривична, потпуно је споредно пред којим је судом поднета цивилна тужба. Главно је да не буде касно поднета. Не треба да је прошло десет година, у нашем примеру, јер се радило о злочину, нити три или једну годину, према природи кривичног дела (преступ или злочин). 3. Правдање овога гледишта. — Нема сумње да је овакво решење учињено на штету оштећенога. Свођењем рока застарелости цивилне тужбе на онај који важи за јавну, жртва претрпљене штете постаје нова жртва, јер она трпи нову штету, коју проузрокује ово скраћивање рока застарелости. Није ли онда потребно запитати се због чега је то тако? Или чак поставити још општије питање: који је разлог да тужба за накнаду штете проузроковане актом који је, у самој ствари, будући кривично дело, тежи од онога када се остаје на чисто грађанском терену, буде краћа? Зашто би, на пример, ако је један аутомобил оборио једну ствар, не рањавајући при томе никога, власник оштећене ствари, који трпи тим обарањем, имао на расположењу тридесет година да подигне тужбу, а обрнуто, ако би неко тим био убијен, да жртва нема више од десет, или чак не више ни од три године, да тражи накнаду штете? Није ли чудновато да онај који је мање дирнут има више остављеног времена за своју заштиту од онога који је јаче погођен? Да ли су оправдани разлози који су руководили законодавца да усвоји правило према коме приватна тужба, у погледу рока застарелости, има исто трајање као и јавна? Једна је ствар несумњива, не треба испитивати, нити ценити, ово питање узимајући у обзир само оштећенога. Противно томе, потребно је исто тако да се оцењује који ће одјек имати решење на општи друштвени живот. А ако се држи тога гледишта, горње решење неће изгледати толико неправично. Чак не неправично у опште. Правни писци великога угледа су то констатовали. А. Колен и А. Каиитан објашњавају тај проблем разлозима јавнога поретка (12). Фостен Елие је приметио да би било скандалозно да је кривично дело постојало пред грађанским судом, не могући

12 ) Видети: СоНп, СарНап1 е! МогапсНбге, ор. сИ., Тоте II, 7 ете е(1Шоп, N0 178, ра§е 164.