Бранич

ОДНОС ИЗМЕЂУ ГРАЂАНСКЕ И КРИВИЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ 241

суд, Д а решава о питању које може да буде одлучено једино од кривичнога суда. (2) Мерленова теорија, и Тулиеова нианса истае, која се оснива на идеји истинитосши.Ексиозе. — Према Мерлену (29), јавна тужба и тужба за накнаду штете имају исти предмет, злочин или преступ. Из тога би произлазило да, чим је на основу јавне тужбе, пресуђен тај предмет, не може се више о њему поново судити на основу приватне тужбе. А да би избегао могући приговор, или одговорио на њега, да процес не мора бити вођен између истих лица, Мерден примећује да државни тужилац преставља цело друштво, па, ео јрзо, и саму жртву. Излазило би из тога да оно што је пресуђено између државног тужиоца и окривљенога, мора бити сматрано као пресуђено и између окривљенога и грађански оштећенога. Отуда, по Мерлену, апсолутна, а не релативна, снага пресуђене ствари у кривичном поступку. Критички иоглед. — Изгледа нам, с једне стране, да Мерлен није јасно разликовао, ако не да је побркао, узрок и предмет. Јер, ако би било тачно тврдити да је злочин заједничка основа или узрок обема тужбама, и јавној и приватној, не би било исто тако тачна алегација да обе тужбе имају исти предмет, пошто је он за једну (јавна тужба) репресија, да би за другу (призатна тужба) био репарација претрпљене штете. — Још је мање тачно рећи, с друге стране, да државни тужилац претставља све појединце (30). Исто онако као што пресуђена ствар нема апсолутног ауторитета, већ само релативног, у многобројним хипотезама, у којима државни тужилац интервенише, као што је то случај са предметима који се обавезно морају саопштити државном тужиоцу (статуси лица, неспособност, промене у статусима личности и др.), овде исто тако ауторитет пресуђене ствари може бити само релативан (31). — Према томе, ми морамо закључити да Марленова теорија није та која даје добро осветљено објашњење нашега питања. Тулиева нианса. — Додајмо да је теорија истинитости исто тако дискутована и од Тулиеа (32). Међутим, Тулиеова теорија је само побијање аргумената Мерленових, који је доказивао по-стојање три истоветности, у случајевима јавне и приватне тужбе, тј. да има идентичности узрока, предмета и странака. Јер Тулие прихвата само ону идентичност која се тиче узрока или основа. — Негативна страна Тулиеове теорије нам изгледа тачна. Са тврђењем да нема истоветности предмета нити странака ми се сла29 ) Видети напомену бр. 24. 30 ) Видети у овом смислу: Рјегге НеђгаисЈ, Сашоп1е с1е 1а сћозе ји$>ее аи сппг. виг 1е сМ1, Докторска дисертација, брањена на Правном факултету у Тулузи 1929, страна 36. 31 ) Видети у овом смислу: Пресуде Грађанског оделења француског Касационог суда од 18 априла и 17 јуна 1921 године у Сиреовој збирии (КесиеН бЈгеу) за 1923 годину. први део, страна 161, са објашњењем г. Ренеа Морела (Кепе Моге1); исто тако: СоПп, СарКап! е! МогапсНбге, о р. сИ., 8 бгпе ес1Шоп, N0 493, Р. 459, који веле: „Према томе, свака личност, која није била грађанска странка, а која би се жалила да је претрпила штету због кривичног дела, могла ®и подићи тужбу за накнаду штете пред грађанским судом". 32 ) Видети: ТоиНег, Тоте X, N0 246, ра§е 352 е! з.