Бранич

242

„Б Р А Н И 4°

жемо, као што се може закључити из онога што претходи. Али позитивна страна Тулиеове теорије је врло штура. То и објашњава да је Мерленова теорија, по нама несавршена, ипак формирала школу, јер су Мерленови аргументи даље развијани од Манжена (33) и Леселиеа (34), док је Тулие остао усамљен (35). (3) Теорија Колена, Каиитана и Морандиера, која се заснива на иојму јавнога иоретка. — Како су ове претходне теорије доста несавршене, оне су направиле места трећој, тачнијој. Појам јавнога поретка (1а поИоп сГогсЈге рићПс), са оних добрих обичаја (1ез ђоппез тоеигб), овај други престављајући у самој ствари само један део првога, као општијег, ширег, појма, јесте тај који је послужио да се даде најпростије, али у исто време и најтачније, решење нашега питања (36). Ево како се изражавају Колен,|и Морандиер: „Донете одлуке од стране репресивног судства морају имати апсолутну снагу, јер би било противно јавном поретку да друго судство може прогласити одговорним некога за кривично дело, мада је исти ослобођен, или неодговорним, иако је он осуђен. Исти разлог не важи за решења грађанских судова. Због тога ова и немају снагу пресуђене ствари пред кривичним судовима. Ово осуство корелације јасно показује да се превласт пресуђене ствари у кривичном поступку базира на појму Јавнога поретка" (37). Видалова и Мањалова нијанса. — Слично Колену, Капитану и Марандиеру се изражавају и Видал и Мањол, који веле: „Разлог превласти кривичнога над грађанским јесте тај што би било скандалозно дозволити, после неопозиве пресуде кривичних судова, проглашење од другога судства невиности туженога, већ осуђеног, или изрећи кривицу туженог, већ ослобођеног и од тада осигураног да неће бити кажњен (38). (4) Еброова теорија о социјалној стабилности.Еброова теорија је у ствари само варијанта теорије Колен, Капитан и Морандиерове. Ебро каже „Ауторитет пресуђене ствари може почивати на потребама друштвене стабилности" (39). Како је у основи овај појам друштвене стабилности саставни део појма јавнога поретка, то ова теорија, која се у осталом

33 ) Видети: Мап^ш, ТгаНе с1е 1'асИоп риоПс/ие с1 с1е 1'асИоп сш1е еп таИеге спттеИе, 1837, N0 421 е! 5. 3 *) Видети: 1е беНуег, ЕЈипез ћг$1опдиез, ИгеогГдиев е/ ргаИдиез виг 1е с!гоН сгтгпе!; IV, е! ТгаИе <1е 1'ехегсГсе е1 с1е 1'ехНпсИоп с1е$ аспоп$ риШдие е1 : рте, Тоспе II, 2 еше е<ЗЈ(Јоп, 1874; N0 718 е! 5. 35 ) За детаљнија излагања по овом питању, видети: Рјегге Нећгаис1, ор. сИ. г страна 43. 36 ) О појму јавнога поретка, видети врло интересантна предавања г. Жилиоа де ла Морандиера (ЈиШо! сЗе 1а МогапсНеге) на докторском курсу Правнога факултета у Паризу, у току школских година 1931132 и 1932/33, после којих је, на позив јапанске владе отпутовао у Токио где је остао све до ове године. 37 ) Видети: СоНп; СарИап! е( МогапсЈЈеге, ор. е1 1ос. сН. 38 ) Видети: У1сЈа1 е1 Ма^по1, Соигз с!е АгоИ сгтте1, 1928, N0 675 е! 5., ра§е 821 е1 5. •— Исто тако, Марсел Лаборд-Лакост се изјашњава у истом смислу: »Јавни поредак тражи да оно што је било одлучено од кривичнога судства не може бити стављено у питање од које друге власти" Маг8е1 ^аћогсЈе-^асобЈе, ор. сћ., 2 бше бсШЈоп 1904 е( 8 ете ес1Шоп, раг Воппесаббеге, 1911, N0 1065— 1. 39 ) Видети: РЈегге НбћгаисЈ, ор. сИ., страна 13-14.