Бранич

210

.БРАНИЧ'

■

Најзад долазе изузетци из Уводног закона за гпп. (чл. 8 и 23), од којих је нарочито од интереса чл. 8, јер се у пракси приметила тенденција да му се даје специјално широко тумачење на штету принципа принудног заступања странака преко адвоката. * ❖ # Прелазећи на анализу појединих група, задржаћемо се на спорним случајевима у теорији и пракси за сваку групу посебице, затим ћемо, држећи се исте деобе, покушати да изнађемо могућности: 1) да се сузбије рад пискарача који се као самовласна лица и даље редовно јављају као заступници странака у грађанским парницама, и 2) да се тачно утврди број и назив установа, које имају право да их у грађанским парницама, где је прописано обавезно саступање преко адвоката, заступају, место адвоката ? њихови претставници. Главни домен рада тзв. самовласних лица, као заступника странака, су срески судови. Закон је јасан и одређен, да странке, у овоме случају, све и ако ангажују заступника не морају га бирати из реда адвоката, већ су слободне да узму које хоће самовласно лице. Ограничења изложена у § 130 гпп., по коме се за заступнике не могу узети лица која су позната као пискарачи^ без икакве су важности, јер судови такве особе често не признају као пискараче ни у случајевима кала противу њих постоји тужба са доказима, а најмање ће их третирати као такве, по својој сопственој иницијативи. 5 ) Међутим, овде, као и у случајевима где постоји слободно заступање пред зборним судовима, поставља се питање примене § 249 гпп. По овоме пропису претседник има да наложи странци, која није способна да се разговетно изјасни о предмету правнога спора, да на рочиште дође са способним пуномоћником, ако је потребно са адвокатом. Као што се види, закон није тачно предвидео у коме ће случају претседник наложити да странка дође са обичним пуномоћником., а када са адвокатом, што наравно није целисходно, ако се жели сузбијање пискарача. Постоји знатнп разлика између ових двеју ситуација, тј. када сама странка, спонтано, за случајеве где је то дозвољено, овласти да је у парници заступа лице које није адвокат, па макар то био и пискарач, од ове ситуације где сам суд упућује странку да узме себи заступника и када странка, поступајући по налогу суда, изабере том приликом баш пискарача, кога суд прими као способног пуномоћника. Овде се постаља питање и о поступку суда у случају да странка, која добије налог у см. § 249 гпп., докаже да је сиромашна и са тога разлога изјави да није у могућности да изабере способног пуномоћника. И ако овде не постоје услови за одређивање адвоката, суд би се сигурно обратио адвокатској комори са тражењем да именује адвоката по званичној дужности. Али адвоктска комора

Расправа Др. И. МашијевиМ , Аавокатско заступање у грађанским парницама" стр. 197. 5 ) Из статистике тужби противу пискарача Адвокатске коморе у Београду види се да се број ових тужби скоро сваке године повећава, и да се прсценат ослобођујућих пресуда стално креће око 50%.