Бранич

270

„Б Р А Н И Ч"

предали уз потврду одређеном банчином органу који је затим новац ставио у свој џеп ? Да ли ћете бити задовољни ако вам у том случају претставник банке одговори: верујте, ми смо се преварили у избору чиновника а веровали смо у његово поштење — извините — тужите га ? Схватајући пак појам кривичног дела у правном а не у психичком значењу, и преносећи горњу ситуацију на терен јавноправни у финансијско-правну област, чини намсе да нема разлога за другачије третирање правних лица у фискалним деликтима. Ово због тога, што манифестације правног лица у фискалној правној материји не трпе никаква ограничења, нити стоје у каквом односу који претпоставља човечију индивидуалност. У финансијско-правној области, може се са сигурношћу рећи, да правна лица ниуком погледу не изостају иза физичких лица. Кад тако стоји ствар, кад дакле правна лица наступају у области фискалној као потпуно равна физичким лицима, поставља се питање: зашто им онда ублажавати степен одговорности и проглашавати их неспособним да учине фискалне кривице? Већ смо горе указали на то да рашчлањавање правног лица врше они који у њима и не гледају до механички збир људи. Тада смо рекли и то да то рашчлањавање води ка негирањЈ појма правног липа као стварне личности у праву. Пристати према томе на то рашчлањавање, значи уједно пристати и на порицање егзистенције и суштине правног лица као групе којој се као целини признаје својство личности у праву. Па чиме се онда могу објаснити ти социални феномени који се изражавају угрупном делању ка остварењу постављених циљева ? Они се свакако не могу негирати. Настављајући мисли које смо раније истакли по питању одговорности правних лица уопште, ми не вилимо разлог због кога би се одговорност правног лица за фискалне деликте могла порицати и преносити само на органе који су кажњиво дело и извршили. Они нису као физичке личности деловали, већ у својству функционера правног лица и у делокругу његових послова, дакле, онако исто као што преко њих уопште може правно лице једино и да делује. Другачије посматрање уосталом довело би до нелогичне ситуације функционера правног лица ма да су у односу на правно лице задржали један те исти став кад учине нешто корисно онда је то учињено за правно лице, а кад је њихова акција произвела извесну штету, то онда није учињено за правно лице већ за њих саме. — Вршећи једну те исту функцију они час јесу а час нису претставници правног лица. Узрок за ослобођење од одговорности правних лица према томе лежи у штетном раду његових органа у место да је одговорност правног лица последица штетног рада његових органа. Узрок и последица су дакле измењали улоге. Када се међутим, има у виду да је са теорно-правне тачке тледишта за вршење фискалних деликата и њихово кажњавање ирелевантно да ли је било и намере да се такав деличт учини, када се дакле извесна радња казни само због тога што је учињена, онда се у толико пре указује нелогичност одвајања прав-