Бранич

О ОДГОВОРНОСТИ ПРАВНИХ ЛИЦА ЗА ФИСКАЛНЕ ДЕЛИКТЕ 271

ног лица од његових функционера, а тим још више шго је њихов узајамни однос много тешњи — много интимнији, но шго је то однос заступништва или послодавца према службенику, — то је однос симбола према стварности — једно и друго означују исти појам. Најзад, и са гледишта правне политике не би се могло правдати одвајање правног лица од његових органа. Пренето у област фискалне материје горе постављено питање онима који не прихватају тоталну и директну одговорност правног лица, оно би се појавило у форми одговора упућеног од стране правног лица држави: „истина, овде стоји дело нетачне пријаве, али то је дело починио наш орган ма да за наш рачун, те ми ту не можемо да одговарамо као правно лице, већ он, па због тога од њега наплатите казну ако је он буде могао да плати" или „признајемо да смо дали нетачне податке за пореску пријаву коју вам је за нас поднео наш књиговођа, али како је услед тога настала пореска прикрата за коју би имали да будемо кажњени,. то за кривично дело пореске утаје осудите нашег књиговођу пошто је он тај који је то дело извршио подношењем пријаве са нетачним подагцима како је у закону то дело инкриминисано." Природно је онда што се и са гледишта правне политике показује тенденција за уклањање препрека које су путем пребацивања одговорности са правних на физичке личности омогућавале злоупотребе на штегу јавних интереса које држава има да штити. Према свему овом што смо горе рекли изгледа нам да несумњиво произилази, да ни са гледишта суштине правних лица, ни са гледишта њиховог правног положаја и дејства њихових манифестација, а поготову са гледишта правне политике, нема никаквих основних разлога за диференцирање одговорности правних лица од одговорности њихових органа док су ови деловали у оквиру пословања правних лица која они претстављају. Према томе, за оцену питања о томе да ли постоји директна одговорност правних лица или само одговорност њихових органа одлучно је то: да ли су органи правних лица као такви предузимали акције дакле у име и за рачун правног лица а у оквиру послова у којима правно лице може учеетвовати схваћено у целини као субјект права, или су они деловали ван оквира тих послова, или у пословима у којима се за одговорност претпостанља људска индувидуалност због чега они само као физичке личности у праву имају и да сносе одговорност. Према томе, оцена питања о томе кога има да терети одговорност за насталу штету: да ли правно лице вли његове органе није формална нити се унапред може одредити већ зависи од садржине самог акта који је штету и проузроковао. Ако је тај акт из области у којој се правно лице може појавити као субјект права, и ако је за њега обављен, онда оно одговара и за све последице које проистичу из рада његових органа, ако то није, онда одговорност терети само те органе као посебне проузроковаче штете. Доследно спроведен овај критериум код оцене питања о одгов.фности правних лица за фискалне деликте, он и код ових долази до пуног изражаја пошто нам се указује као најобјек-