Бранич

272

„Б Р А Н И Ч"

тивнији регулагор за класификацију личне с једке а колективне одговорности с друге стране. А сад да видимо како стоји питање: II О одговорности правног лица ио иозитивном праву. — У позитивном праву може се рећи да је борба између идеје о колектизној одговорности правног лица као целине и индивидуалне одговорности његових сргана за акте које су ови предузимали као такви, завршена у корист прве, Новији грађански законици као на пр. Немачки (§ 31) и Швајцарски (аг1. 55) изричито предвиђају директну одговорност правних лица за радње органа, биле оне правне или противправне, сматрајући их као радње самог правног лица, због чега оно има да сноси и последице које од њих проистичу. Шта више и у оним земљама у којима није то изричито законима предвиђено, као што су нпр. Француска, Аустрија и Србија постоји јака тенденција како у теорији тако и у пракси да се оцена о одговорности правних лица за радње њихових органа врши по горњим начелима, а то је усвојено и у Предоснови нашег Грађанског законика. Све што смо горе рекли односи се на одговорност правних лица за правне или противлравне радње њихових органа у области приватног права. Али, као што смо у првом делу наших излагања већ навели, ми не видимо никакав разлог због кога се то начело не би могло у целости применити и за правне или противправне радње органа у области јавног права. Јер онако исто као што се физичка лица могу појавити једновремено као правни субјекти како у приватно-правним тако и у јавно-правним односима с погледом на сам дани правни однос, тако то исто бива и са правним лицима. Ми смо већ рекли да то што има извесних категорија односа у којима правно лице не може бити изједначено са физичком личношћу у праву због тога што се у тим односнима претпоставља човечија индивидуалност — ниуколико не одузима правним лицима својство субјекта у праву исто онако као што се то не спори ни физичким лицима која немају пуну пословну способност. Према томе, у погледу питања одговорности правних лица за фискалне деликте, а због тога што се за њихово вршење, начелно, не претпоставља већа човечја индивидуалност но што је она коју већ имају и органи правних лица као такви, не би имало шта да се мења од гледишта које је у погледу опште одговорности правних лица за радње њихових органа већ у нозијем позитивном законодавству прихваћено, наиме, да непосредно последице како правних тако и неправних радња органа погађају правна лица. Ваља, према томе, само остати доследан схватању правног лица као стварне личности у праву и када се ради о одговорности за противправне радње његових органа, а кривично дело схватити у правном а не у психичком значењу, па ће закључак о одговорности правног лица за фискалне деликте доћи као нужан и логичан. Али, као што смо такође већ