Бранич

286

"Б Р А НИ Ч"

положај адвокатских приправника колико толико одредио, тај је закон Закон о радњама. Истина у чл. 1 зак. о радњама изрично наведено под тачком 13 да под наређења тога закона не подпада рад адвоката, али је законодавац начинио од тога изузетак за особље адвокатских канцеларија, у појам кога особља свакако долазе и адвокатски приправници, назначивши у прелазним наређењима — § 433 зак. о радњама, да се одредбе тога закона имају применити и на особље запослено у адвокатским канцеларијама. На жалост ово није познато ни многим адвокатима, ни многим адвокатским приправницима, па се и не управљају по тим прописима. Међутим прописи закона о радњама недовољни су да у потпуности регулишу положај адвокатских приправника, јер се тим прописима само регулише отказни рок, услови отказа, отпремнина. Отказни рок је по тим прописима шест недеља пред истек сваког четврт — годишта, пошто други рокови не долазе у обзир с обзиром на то да адвокатски приправници остају запослени у том својству махом само четири године, а тај отказни рок није довољан да би заштитио адвокатске приправнике од честих самовољних отпуштања из службе. Исто тако не долазе до примене ни прописи о отпусту, а из истог разлога због кога не долазе до поимене ни прописи о дужем отказном року, односно због релативно кратког трајања службе адвокатских приправника у том својству. Закон о радњама зна за колективне уговоре, али како је наше удружење слабо и како су адвокатски приправници неорганизовани, то је немогуће да се дође до уређења положаја адвокатских приправника путем колективног уговора. Удружење би ипак требало да поведе акцију у том смислу и да покуша да бар доцније дође до закључења колективног уговора и да тако оствари оно што сада изгледа немогуће остварити. Закон о радњама позива се на закон о заштити радника када је питање о прековременом раду, међутим и ако је очигледно да се тај закон о заштити радника односи на сва лица чији се службени однос регулише према закону о радњама, наши судови, па чак и касациони суд сматрају да се закон о заштити радника односи само на ниже помоћно особље, а не и на више, Како адвокатски приправници несумљиво долазе под појам вишег особља, то се закон о заштити радника, према схватању наших судова, не може применити, па је према томе нерегулисано и радно време адвокатских приправника, односно нерегулисано је питање накнаде прековременог рада. Закон о осигурању радника могао би се применити, али адвокати — послодавци мало воде о томе рачуна и своје приправнике не пријављују Окружном уреду за осигурање радника, нити Меркуру. Чак кад би то и радили ипак би то било недовољно осигурање, јер се оно односи само за случај болести, а не и за случај беспослице (незапослености), онеспособљења итд. Као што се из свега изложеног види сви постојећи прописи разних закона који би се могли применити за регулисање положаја адвокатских приправника нити су довољни, нити се примењују. Питање регулисања положаја адвокатских приправника може се решити или доношењем једног специјалног закона којчм би положај адвокатских приправника