Бранич

СОЦИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ АДВОКАТСКИХ ПРИПРАВНИКА 285

кара, инжењера, професора итд., тако има и несавесних адвоката и адвокатских приправника, али се зато то не може уопштити и применити на читав адвокатски ред. Правилно схваћена адвокатура је врло деликатан позив, јер је везана за живот и појединца и заједнице. Адвокат улази у најинтимнији живот појединца, расправља најделикатније његове сукобе, поучава га у правима која има на расположењу ради заштите његових интереса, доводи у склад супротне интересе појединаца и расправља спорове без интервенције суда, а суду се јавља као помоћник у изналажењу материјалне истине и правилвој примени закона заступајући интересе своје странке објективно и доводећи исте у склад са прописима закона.—Често пута адвокатима се пребацује, да су само стубови капиталистичксг поретка, да служе реакцији да им је главна лична добит, да се у своме раду не руководе никаквим моралним обзирима итд. итд. итд. Можда су ови приговори тачни, у колико се наравно односе на појединце, али не треба заборавити да је данас друштво уређено на капиталистичкој основи, зато што су мање више сви закони донети ради заштите капиталистичких интереса и да се адвокат не може кретати ван граница закона. Исто тако не треба заборавити да су баш адвокати ти који раде на томе да се постојећим законским одредбама да напредно, савремено и социјално тумачење и да се те постојеће застареле законске одредбе прилагоде савременом животу и схватању. Према томе адвокати се једновремено јављају и као браниоци заједнице — друштва и као браниоци социјално слабих од оних који их бесправно искоришћују. Адвокатура је неопходна како појединцима, тако и држави без обзира на принципе и начела на којима је засновано државно уређење. Да би адвокатура испунила свој задатак потребно је припремити добар адвокатски подмладак, који се сада налази у врло неповољком положају. Положај адвокатских приправника није регулисан готово никаквим законским прописима. Закони који се могу применити на адвокатске приправнике, а то су: закон о адвокатима, закон о радњама, закон о осигурању радника, закон о заштити радника и грађански законик, или су недовољни за правилно регулисање положаја адвокагских приправника, или се не примењују од стране послодаваца — адвоката, или их судови не иримењују због тога што сматрају да се исти не могу применити и на адвокатске приправнике. У колико извесни прописи закона о адвокатима говоре нешто о адвокатским приправницима, то се само односи ка питање уписа у именик адвокатских приправника, на питање потребног стажа — вежбе за полагање адвокатског испита и стицања права за упис у именик адвоката, као и на дисциплинске кривице адвокатских приправника. По том закону приправници се и кажњавају, али им се не дају никаква права. Уопште из читавог закона се види да је редактор закона о адвокатима приликом његове израде имао пред очима само интерес адвоката, док о интересима приправника није водио никаква рачуна. — Кад у закону о адвокатима нема специјалних прописа којима се регулише положај адвокатских приправника, онда се морају потражити неке одредбе других закона којима би се