Бранич

288

„В Р А Н И Ч"

ћени од самовоље својих принципала, јер без икаквог озбиљнијег разлога могу бити отпуштени уз врло кратак отказни рок или им принципали могу смањити плате и променити услове рада. Као што се види положај адвокатских приправкика зависи готово једино од воље њихових послодаваца адвоката. Такво стање несме дуже да остане неизмењено. Несме се дозволити да и даље положај адвокатских приправника зависи једино од воље њихових принципала. Да би се томе стало на пут потребно је радити прво на томе да постојећи законски прописи дођу до примене, да се поштују и од стране власти и од стране адвоката, а затим радити на томе да се у што скоријем рремену донесу измене и допуне постојећег закона о адвокатима, или да се донесе један нов закон о адвокатским приправницима, без обзира на компликованост питања која се тим законом имају расправити и на тешкоће за правилно решење положаја адвокатских приправника. Мора се признати, ако се пође са гледишта интерееа појединаца, да је решење тога питања врло компликовано. Положај адвокатских приправника, ма колико био дуг стаж привременог је карактера. Интереси адвокатских приправника у супротности су са интересима а.авоката, али је тај сукоб привремен, у односу на поједшше, пошто после извесног времена адвокатски приправници постају и сами адвокати, ступају у адвокатски ред и на тај начин интереси противу којих су се до јуче борили постају њихови интереси. И само због тога адвокатски приправници ни сами појединачно ни преко свога удружења нису до сада ништа озбиљније предузимали за регулисање свог положаја, изузев неколико интервенција по питању смањења стажа, који је доиста и сувише велики с обзиром на стаж лекара, инжењера итд, Истина садашња управа Удружења адвокатских приправника одмах по ступању на дужност, новембра месеца прошле године, донела је једну одличну, озбиљну резолуцију, у којој су изложени најбитнији оправдани захтеви адвокатских приправника за регулисање њиховог положаја, али изгледа да ће се лепо заночета делатност управе завршити без икаквог резултата, да ће све остати на донегој резолуцији. Међутим питање регулисања положаја адвокатских приправника је једно чисто социјалио питање, које се може правилно решити једино у случају ако приликом његовог решавања социјални интереси однесу превагу над појединачним интересима. Адвокатски приправници морали би бити тога свесни и да, без обзира на то што ће данас сутра стугшти и сами у редове адвоката, раде на томе да се њихов положај регупише заковом, да им се омогући пристојан живот, да раде само оно што доликује њиховом положају и да имају ма какво осигурање у случају болести и незапосленосги. Често пута и сада поједини адвокати помажу своје приправнике за време њихове болести, за време бесплатне вежбе у суду, а приликом отказа дају им присто]ан отказни рок од три до четири месеца, али све је то њихова добра воља, све то приправник осећа као милостињу, као доброту, док адвокатски приправници не би смели да примају милостињу већ да траже само своје право.