Бранич

290

„Б Р А Н И Ч"

Удружење адвохатских приправннка од свога оснивања па до сада, односно до доношења поменуте скорашње резолуције, радило је само на смањењу стажа од пет година на четири године, колико износи и судијски стаж, сматрајући да је то најважније питање адвокатских припрааника. Нажалост удружење у томе није успело. Сматрам да питање смањења стажа ипак није толико важно да због њега треба занемарити решење осталих питања, која су важнија за регулисање општег положаја адвокатских приправника, јер су та питања далекосежнија и битнија, утолико пре што у садашњим економским приликама не значи много стећи право на самосталан адвокатски рад годину дана пре или после. Младом адвокату сада је скоро немогуће да одмах по стицању права одмах отаори адвокатску канцеларију, већ је принуђгн да и даље остане у адвокатској канцеларији у којој је био адвокатски приправкик и да и даље у ствари остане адвокатски прииравник, односно да и даље обавља послове које је дотле обављао, само с том разлнком што ће сада покушати да поред туђег посла обавља и свој и да на тај начин почне да стиче своју клијентелу. На тај начин званичан стаж од пет година стварно се продужава на седам, осам па и више година. Према томе, питање смањења стажа треба решити заједно са остзлим питањима која сам у своме досадашњем излагању додирнуо, или тек пошто се та питања реше. — Побољшањем положаја адвокатских приправника побољшава се једновремено и положај младих адвоката који су запослени по туђим канцеларијама, јер је несумњиво да они неће радити под неповољнијим условима него што су услови адвокатских приправника. Треба додуше нагласити да регулисањем питања адвокатских приправника социјални положај ових младих адвоката не би био потпуно решен и да је то питање за себе. Удружење адвокатских приправника морало би да енергично ради на томе да се усвоје захтеви изнесени у резолуцији од новембра месеца прошле године и да чак те захтеве употпуни, како би положај адвокатских приправника најзад био регулисан законом о адвокатским приправницима, или изменама и допунама постојећег закона о адзокатима. У међувремену требало би да ради на томе да се постојеће законске одредбе закона о радњама, закона о осигурању радника, закона о заштити радннка, закона о адвокатима итд. примењују од стране њихових послодаваца — адвоката и државних власти и судова. У случају да удружење не успе да се усвоје захтеви адвокатских приправника у поменутој резолуцији и то у извесном одређеном року, требало би да развије акцију међу самим адвокатским приправницима да се удружење прегвори у синдикат адвокатских приправника и да се средствима којима се служе и остали синдикати извојује остварење оправданих захтева адвокатских приправника, уколико је наразно то могућно с обзиром на синдикалну организацију.